Trendovi: Merenje i produktivnost (II deo)

*Autor: Antonio Zrilić* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/b1e416ceb8279f0891c9bb1f789d51b6.jpg) Prva odluka s kojom treba da se suočite, kada govorimo o merenju i o ključnim pokazateljima poslovanja u skladištu je: Da li meriti i upoređivati vrednosne ili količinske pokazatelje? Većina osnovnih mera zaliha je u mernim jedinicama (J/M). To mogu da budu komadi, galoni, kilogrami, dužni metri, litre ili druge jedinice, a varira od SKU-a do SKU-a (oznaka za pojedinu jedinicu proizvoda određenu vrstom i mernom jedinicom, kao i pakovanjem). Merne jedinice su najkorisnije za posmatranje iz operativne perspektive ili prilikom analize određenog artikla (SKU-a). Generalno, različiti artikli se ne mogu sumirati (ne možete da sabirate kruške i jabuke), osim ako su svi vrlo slični. Prilikom analize stockout (situacija nemogućnosti isporuke zbog manjka robe) situacija ili istorija prodaje, pojedinini SKU-evi su vrlo važni i vrlo često se koriste jedinice mere za analize. Gledajući iz finansijske perspektive, glavno težište je na uloženim sredstvima u zalihe, brzini obrta imovine i izgubljenoj prodaji ili profitu. **Ključni pokazatelji uspešnosti poslovanja sa zalihama** U nastavku ćemo da navedemo i da pokušamo da objasnimo neke od pokazatelja koji se koriste u upravljanju zalihama. **Koeficijent obrta zaliha (Turnover Ratio)** – Koeficijent obrta zaliha je pokazatelj uspešnosti poslovanja koji pokazuje koliko su puta prosečne zalihe prodate tokom nekog vremenskog perioda tj. govori koliko se puta neki proizvod obrnuo u toku godine. Generalno, važi: što veći KO zaliha to bolje. **Dani vezivanja zaliha (Inventory Days)** – Ovaj pokazatelj je povezan sa koeficijentom obrta i računa se tako da se broj dana u godini podeli sa koeficijentom obrta i tako se dobije broj dana koji su potrebni da bi postojeće zalihe bile prodate prema prosečnoj stopi prodaje. On vam govori koliko dugo su nam finansijska sredstva zamrznuta u zalihama i koliko vam je potrebno vremena da se ponovo pretvore u gotovinu. **GMROI** (Gross Margin Return on Investment ili ROI zaliha) – je pokazatelj koji uzima u obzir bruto dobit zarađenu na svaki evro vaše investicije u zalihe. Obračun je (bruto marža u evrima)/(prosečne zalihe u evrima). Na primer, recimo vaša godišnja bruto marža, ili vaša godišnja bruto dobit, je 250.000 evra, a vaša prosečna vrednost zaliha je 200.000 evra, onda je vaš GMROI 1,25 (ponekad je GMROI pomnožen sa 100, te u tom slučaju bi bilo 125). GMROI se obično koristi za procenu zalihe maloprodaje ili distribucije, a ređe je koriste proizvođači. GMROI vam govori koliko svaki evro investiran u zalihe zaradi u bruto dobiti. U gore navedenom primeru, svaki evro uložen u zalihe proizveo je 1,25 evra u bruto dobiti.ž **Turn/Earn Index** – je jednostavan način da se proceni kompletna zaliha ili pojedini artikl da li je vredan skladištenja i prodaje. Turn/Earn Index je kombinacija koeficijenta obrta zaliha i marže određenog artikla. Kompanije obično traže da minimalan indeks bude 100 - 150, iako ima mnogo razloga za veće ili manje brojeve. To, uglavnom, zavisi od toga da li ste distributer ili proizvodna kompanija. Proizvođači su nekada zadovoljni i sa nižim indeksom od 100 za pojedine SKU. Razlozi mogu biti šira linija proizvoda, ili kako bi se podržali zamenski delovi tj. komponente, ili zbog zadovoljavanja potražnje iz specifičnih tržišnih segmenata. U trgovini se može tražiti i veći indeks od 150. Razlozi za veći indeks mogu biti ograničen prostor na policama ili potreba za gotovinom. **Stopa ažurnosti zaliha** - Stopa ažurnosti zaliha (Inventory Record Accuracy - IRA) je mera koja pokazuje koliko se službena evidencija zaliha podudara sa fizičkim zalihama. Mnogi menadžeri poistovjećuju IRA s cikličnim brojanjem, ali tu ima mnogo više od pukog brojanja. Merne jedinice su zasnovane na vrednosti ili na količini. Ove dve baze imaju različite svrhe i mogu dati veoma različite rezultate. Računovođe i finansijski revizori preferiraju merenja tačnosti i ažurnosti baziranoj na vrednosti. Njihova briga je da obezbede da vrednost zaliha navedena u knjigama i poreskim prijavama bude precizna na ukupnom nivou. Neusklađenosti pojedinih stavki ih ne zabrinjavaju previše, pod uslovom da su pozitivne i negativne razlike otprilike jednake i ukupna vrednost ista. Profesionalci iz logistike imaju jači interes za tačnost svake jedinice skladištenja (Stock Keeping Unit - SKU). Ako jedan SKU ima manjak, on retko može da se nadoknadi nekim drugim ili onim koji možda ima višak. Neke kompanije za praćenje i kontrolu zaliha koriste pokazatelje dana vezivanja i sve gledaju preko tog vremenskog stanovišta, dok neke druge kompanije koriste koeficijente obrta kao glavnu meru, jer im to govori o njihovoj likvidnosti i efikasnosti njihove imovine (zaliha). Dobro je povezati ove čisto skladišne pokazatelje sa maržom, odnosno profitom koji vam pojedini artikli ostvaruju. Hteli mi to da priznamo ili ne, profit je ono oko čega se sve vrti i on vam je potreban kako biste ostvarili sve one druge (više i dugoročnije) ciljeve vaše organizacije. Još jedan savet, kombinujte više KPI-jeva jer korišćenje samo jednog može ponekad da iskrivi sliku. **Zaključak** Priča sa upravljanjem zalihama i njihovom optimizacijom nema kraja i ona se stalno vrti u krug. Ovih šest koraka koje smo opisali u ovom serijalu pomoći će vam (ako ih sprovodite redovno), da držite zalihe pod kontrolom i da vi upravljate njima, a ne one vama. Želja mi je bila da vam dam alate kojima će biti moguće nahraniti vuka (čitaj zadovoljiti kupce), a da ovce budu na broju (ovo opet čitaj da su troškovi optimalni i pod kontrolom). Bitno je napomenuti da ni jedna metoda, pa ni ova, neće sama odrađivati posao za vas. Pored toga što treba redovno da prolazite kroz navedene korake, vi ćete svakodnevno morati donositi i određene strateške i operativne odluke. I setite se da je najgora odluka koju možete da donesete - ona koju ne donesete. *foto: pixabay ilustracija*