Trendovi: Razmišljanje na dugi i na kratki rok

*Autor: Antonio Zrilić, Osnivač Logiko* Nedavno sam imao zanimljiv online panel na kojem su prisustvovali međunarodni profesionalci i lideri iz područja Supply Chain Managementa, a tema je bila Razmišljanje na dugi i kratki rok. S obzirom na to da živimo u zanimljivim vremenima bitno je razmišljati o budućnosti kako bi mogili doneti što bolje odluke. Čovek je jedino biće koje uzima predviđanje kao oružje ili sredstvo za preživljavanje. Predviđanje nije jednostavno - kao što Niel Bohrs (fizičar i nobelovac) kaže: "Predviđanje je teško pogotovo kada se radi o budućnosti". Međutim, neko i to mora da radi. I mi, ljudi, to radimo da bi preživeli. I radimo to na jedini način koji znamo, a to je da gledamo u prošlost i onda stvaramo modele za budućnost. Nekada to ima smisla, a nekada i ne. Jer, istorija se ne ponavlja baš uvek i baš na isti način. Međutim, kada gledamo na dovoljno dug rok, onda ne možemo, a da ne vidimo, neke ponavljajuće uzorke. Čak i na kratki rok, kod promene noći i dana mi sa prilično velikom dozom sigurnosti možemo predvideti da će nakon noći doći dan i da će nakon kiše zasjati sunce. **Dugi ciklusi** Svesni smo isto tako da postoje godišnji ciklusi kroz koje se menjaju godišnja doba i, u zavisnosti od klimatskih specifičnosti, možemo predvideti i pripremiti se za pojedine ekstreme. Mnogi, s druge strane, zanemaruju cikluse koji su isto tako neizbežni koje treba uzeti u obzir kao što su promene konjunkture u poslovnom svetu. Iako o tome učimo na ekonomskim fakultetima zabravljamo da u kapitalizmu neizbežno dolazi do promene poleta u ekonomiji i recesija. Ovi se ciklusi menjaju svakih pet do 10 godina i to je normalan prirodan tok. Problem je kada ti kratki ciklusi pokušaju da se izravnaju na veštački način, kao što se činilo zadnjih pet godina. Ako se to dogodi, na scenu stupaju dugotrajni privredni ciklusi od po 50 do 70 godina, koje je još Nikolaj Kondratijev prepoznao i definisao u svojoj knjizi Dugi talasi u ekonomskom životu iz 1925. godine. Njegov koncept dugotrajnih talasa dovodi do spoznaje da je kapitalizam dugotrajno stabilan sistem jer "pegla" kratkoročne nesavršenosti. Zbog tih svojih naučnih tvrdnji Kondratijev je završio u gulagu i streljan 1938. godine. Dakle, ako pogledamo neke cikluse, kao što je ciklus ili razdoblje od zadnje velike inflacije 1970-tih od kojih je prošlo pedeset godina, ili od naftnih šokova, koji su takođe bili u sedamdesetim godinama, onda vidimo na šta je mislio Kondratijev. Možemo ići još dalje i primetiti da je zadnja velika recesija (pre ove iz 2008. godine) bila 1929, te počinjemo i mi da primećujemo cikluse odnosno talase. Zašto ovo govorimo? Kao što sam napomenuo, ljudsko biće je jedno od malobrojnih koje ima dugotrajno lično, ali i organizacijsko pamćenje. To nam je, možda, jedino oružje za opstanak na ovoj Zemlji, jer na osnovu događaja iz prošlosti možemo konstruisati modele i scenarije u budućnosti. I to je dobra vest! Dobra vest je da ima malo novih stvari pod Suncem. Znamo dakle da su i pre bile velike recesije, da su bile velike inflacije, da je bilo energetskih kriza i ratova. Više-manje znamo koje su reakcije bile dobre, a koje loše i kako se sve završilo. Loša je vest da je svet u međuvremenu postao mnogo kompleksniji i da ima nešto više nepoznatih u jednačini. Ali, bilo bi suviše jednostavno da je sve copy-paste pa imamo prostora za malo improvizacije. **Trendovi** Problem kod dugih ciklusa je što se oni ne primete u jednoj generaciji. Zato sam u jednom od prethodnih tekstova napisao da ne treba slušati savetnike koji su mlađi od šezdeset godina. Da bi predvideli neke dugoročne trendove, treba da gledamo "znakove vremena" kao što su demografija, migracije i slično. Još je menadžment guru, ali i jedan od najvećih mislilaca dvadesetog veka Peter Drucker tvrdio da ako želiš da predvidiš budućnost i poslovanje samo čitaj demografsku statistiku i prati demografske trendove. Kad smo kod dugih trendova i demografije onda nam mnogo stvari postaje jasnije: mnogi su se bojali eksplozije stanovništva na Zemlji i postavljali granice rasta. Međutim sada postaje jasno da će, globalno, broj stanovnika rasti možda još do 2050, a onda će početi da pada. Činjenica je da Evropa stari, Kina isto tako stari i rast broja stanovnika polako stagnira, Indija će za nekoliko godina prestići Kinu i postati najmnogoljudnija zemlja. Afrika će, prema rastu stanovništva i privrede, postati nova Kina. Afrika se, u celini, približava brojki od milijardu stanovnika i ima većinom mlado stanovništvo. **Što to znači na kratki rok?** Iako se sada naveliko govori da će kompanije početi da povlače (backsourcing ili near shoring) proizvodnju iz Kine, činjenica je da Kina ima toliko instaliranih kapaciteta da to neće biti moguće nadoknaditi na kratki, a možda ni na srednji rok. Bar ne u značajnijoj meri, tim više što Evropa sada ima problema sa osiguranjem dovoljno energije i za postojeće kapacitete. Međutim, na nešto manjem nivou ipak se već oseća porast proizvodnje lokalnih dobavljača u Evropi. Mislim da je to prilika koju smo čekali još od pandemije i sada ju treba zgrabiti. Još uvek treba, s druge strane, biti svestan da će nam u kratkom roku smetati trn zvan inflacija koja je potpomognuta problemima u snabdevanju energijom, ali i drugim sirovinama. Inflacija nam dolazi u paketu sa niskim rastom zbog povećanja ulaznih troškova materijala, ali i radne snage (u teoriji zvanim stagflacija). Sve ovo nije tako novo. Sa inflacijom smo se u celom svijetu borili ranije (a u Srbiji su stanovnici iskusili i hiper-inflaciju), a sa stagnacijom i niskim rastom se Japan, na primer, bori već decenijama. Odgovor na ove izazove su koncepti za smanjenje troškova, kao što je Lean menagement i inovacije za koje vam treba rad na odnosima sa partnerima (bilo kupcima ili dobavljačima) i zaposlenima. Na kraju sve se svodi na dve stvari - na smanjenje troškova i na ulaganje u odnose sa ljudima. Ponovo smo otkrili da Lean koncept nije mrtav i da treba eliminisati viškove i troškove iz procesa kroz inovacije, tehnologiju i automatizaciju te racionalizaciju procesa. Isto tako, s druge strane, trebaju nam dobri odnosi sa zaposlenima, jer su nam potrebni inventivni, proaktivni i zadovoljni radnici. Možda zaboravljamo da su i partneri (dobavljači i kupci), takođe, ljudi i da treba i sa njima neprestano razvijati dobre odnose, jer smo videli i u vreme pandemije, lock-down-a i prekinutog snabdevanja, koliko su ti odnosi važni.