Algoritam biznisa

*Autor: Marko Vlahović, Koordinator internih i eksternih komunikacija, Mercator-S* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/9973871242ad3cfc4e2f9d45a26de130.jpeg) Pa, u čemu je onda ova veza? Nokia je nastala davne 1865. godine. U početku su proizvodili gumene čizme, kablove, hartiju, kaučuk, ali su veoma brzo pokazali da imaju lidere koji umeju da prepoznaju trendove i da imaju dobru organizacionu kulturu koja je rezilijentna na promene. Već 70-ih godina krenuli su sa proizvodnjom televizora, postali su konglomerat koji proizvodi sve i svašta, da bi osamdesetih godina ušli u svet mobilne telefonije i postali jedno od najpoznatijih svetskih imena u toj industriji. Nisu se plašili ni promene ni izazova, razumeli su u kom pravcu se kreće svet, i 1992. godine doneli su jednu od najvažnijih strateških odluka, a to je da se „oslobode“ svih drugih delatnosti i fokusiraju samo na mobilnu telefoniju. I ta odluka se, kao i mnoge do tada, pokazala kao pun pogodak. U narednih desetak godina postali su svetski lider u mobilnoj industriji, sa globalnim učešćem većim od 30%. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/92cd0f5b85921741e0cc31a2113263ce.jpg) *Foto: Marko Vlahović* Uspešno su „surfovali“ na mnogim trendovima i promenama u svojoj istoriji, sve dok se nije pojavio talas koji nisu razumeli. Iako su mnogo znanja, energije i novca uložili u stvaranje Symbian operativnog sistema, budućnost nije htela da im progleda kroz prste. Android talas ih je udario toliko jako da su kola, po prvi put, morala da krenu nizbrdo. Bio je to pravi trenutak da zatraže timeout i promene taktiku. Nažalost, nisu to uradili. Stali su iza svoje odluke, ubacili u petu brzinu, pojačali marketing, i onda – epski pad. Kotlerovo prokletstvo u kom „dobar marketing pomaže da loš proizvod još brže propadne“ postala je njihova realnost. Dobili su „Wild Card“ za „Fuckup Nights“ i, bez obzira na sve dobro što su do tada uradili, ušli su u neslavnu istoriju studija slučaju pod nazivom „ovo ne pokušavajte kod kuće“. Njihov pogled na stvarnost, u trenutku kada se sve to dešavalo, bio je toliko drugačiji od realnosti da je generalni direktor Nokie, na konferenciji za štampu, na kojoj je saopšteno da će Microsoft pripojiti smartfon odeljenje najpoznatijeg finskog brenda, rekao: „Nismo uradili ništa loše, ali smo nekako, ipak izgubili". Nokia je jedan od najboljih primera na kom se vidi koliko je važno na vreme uočiti talas promene. Zato je danas digitalna transformacija važna. To nije pitanje trenda, nego opstanka. Čak i ako izuzmemo da je digitalna transformacija promena koja se čini neizbežna, i pogledamo malo dublje, u suštinu, videćemo da organizacije, naročito regionalne ili multinacionalne, više liče na algoritam, sa jasno definisanim pravilima i strukturom, nego na menadžersku improvizaciju. Iz tog razloga digitalna transformacija ne treba da bude ni obavezna ni nužna, nego prirodna evolucija kompanije. Posebno zato što će, u vremenu koje je pred nama, veći nivo digitalne zrelosti verovatno značiti i veći nivo vrednosti. *foto naslovna: Pixabay ilustracija*