AmCham i UNDP u poseti NP Tara: Kako kompanije mogu da doprinesu zaštiti prirode u Srbiji?

![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/tara-3-foto-undp-jelena-mitrovic.jpg) U poseti su učestvovali predstavnici kompanija (SBB, Apatinska pivara, Raiffeisen banka, Knjaz Miloš, KPMG i druge), zaštićenih područja (SRP Kraljevac, JP Vojvodinašume, JKP Drugi oktobar Vršac), institucija (Biološki fakultet, Ministarstvo zaštite životne sredine), organizacija civilnog društva (UG Jadovnik) i međunarodnih partnera (Ambasada Švedske) sa zajedničkom misijom - jačanje međusobne saradnje u cilju očuvanja prirode i održivog razvoja. Tokom posete, učesnici su iz prve ruke mogli da sagledaju konkretne aktivnosti i izazove sa kojima se suočavaju upravljači zaštićenih područja u očuvanju ugroženih vrsta i njihovih staništa. Među njima su širenje invazivnih vrsta, poremećaj ravnoteže površinskih i podzemnih voda i smanjenje populacije ptica i drugih vrsta, kao i potrebe za unapređenjem monitoringa i zaštite velikih zveri u zaštićenim prirodnim i kontinuiranom podrškom radu hranilišta za divlje životinje. Kroz razgovore sa stručnjacima na terenu, predstavljeni su i primeri dobrih praksi kao što su sadnja autohtonih vrsta drveća radi smanjenja erozije na jezeru Kraljevac, ponovno uvođenje tekunica na revitalizovanim pašnjacima na Vršačkim planinama i osposobljavanje volijera za hitno zbrinjavanje i rehabilitaciju ptica grabljivica na Jadovniku. Poseban akcenat stavljen je na prepoznavanje mogućnosti za angažovanje privatnog sektora, kako kroz ulaganja, tako i kroz prenos znanja i resursa − na primer u pisanju projekata, budžetiranju, izradi biznis planova, upravljanju projektima i razvoju strategija finansiranja. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/tara-2-foto-undp-jelena-mitrovic.jpg) **Zorica Korać, menadžerka portoflija za životnu sredinu u UNDP-u**, navodi da kompanije imaju značajnu ulogu u očuvanju biodiverzita, ne samo kada je u pitanju finansijski doprinos, već i način na koji posluju. *Prvi i osnovni princip je da poslovne aktivnosti ne smeju nanositi štetu prirodi. Sledeći korak je da se poslovanje usmeri tako da aktivno doprinosi njenom očuvanju. To podrazumeva šire sagledavanje uticaja delatnosti, na primer, u bankarskom sektoru, odgovornost se ne odnosi samo na poslovanje unutar kancelarija ili sa klijentima, već i na efekte projekata koje finansiraju. Taj lanac odgovornosti mora biti jasno prepoznat, i upravo zbog toga postoje međunarodni standardi koje kompanije treba da poštuju i usklade sa principima zaštite prirode. Kada je reč o direktnim ulaganjima u zaštitu životne sredine, važno je da ta sredstva budu usmerena tamo gde su najpotrebnija i da njihova upotreba bude transparentna. Mi pomažemo kompanijama da prepoznaju oblasti u kojima njihova podrška može imati najveći efekat, da ulože smisleno i odgovorno, i da razlikuju prave zelene prakse od onih koje to nisu*, navodi Korać. U okviru ovog programa, Švedska takođe podržava revitalizaciju vlažnih staništa u Srbiji. Zahvaljujući donaciji te zemlje od ukupno 600.000 dolara, javna preduzeća i organizacije civilnog društva sprovešće sedam inovativnih rešenja za zaštitu i očuvanje vlažnih staništa u zaštićenim područjima u Srbiji. Ona su odabrana putem javnog poziva koji je, u junu prošle godine, raspisao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji". ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/tara-1-foto-undp-jelena-mitrovic.jpg) **Pol Kolins, prvi sekretar Ambasade Švedske u Srbiji**, istakao je da Švedska s velikim interesovanjem prati rezultate ovih inicijativa koje će se razvijati u godinama koje dolaze. On navodi da je fokus i na razvoju održivih mehanizama finansiranja očuvanja prirode i biodiverziteta. *Verujemo da u Srbiji postoji veliki potencijal za inicijative koje doprinose i očuvanju prirode i jačanju otpornosti zajednica. U srži švedskog pristupa je pronalaženje sklada sa prirodom. Ključno je da građani razumeju koliko su blisko povezani s prirodom i da je njeno očuvanje zajednička odgovornost. Ne možemo više podrazumevati da će priroda sama opstati. Važno je da ljudi postanu svesni svih koristi koje priroda donosi, koliko je naš opstanak međusobno povezan i koliko je važno da je štitimo. Da bismo obezbedili najbolje uslove za prirodu, neophodni su angažovanje i saradnja u očuvanju prirodnih resursa, i za sadašnje i za buduće generacije*, zaključio je Kolins. Organizacija koja već godinama povezuje poslovni sektor sa stručnjacima za zaštitu prirode jeste Američka privredna komora u Srbiji (AmCham). Kroz brojne inicijative i aktivnosti, AmCham nastoji da bude most između odgovornih kompanija i naučne zajednice. Tako su i prošle godine organizovali studijske posete specijalnim rezervatima prirode Uvac i Palić-Ludaš, kako bi kompanijama omogućili da iz prve ruke sagledaju vrednost očuvanja ovih jedinstvenih ekosistema. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/tara-4-foto-undp-jelena-mitrovic.jpg) *Zaštita prirode, naročito očuvanje vlažnih staništa koja su ključna za očuvanje biodiverziteta, ali i kao rezervoar ugljenika, zahteva ulaganja koja prevazilaze mogućnosti javnih, za to opredeljenih fondova. Direktna saradnja odgovornih kompanija na konkretnim merama zaštite vlažnih staništa doprinosi unapređenju njihovih znanja i razumevanju kako se primenom rešenja zasnovanih na prirodi mogu postići dobri rezultati. Takva znanja, i bolje razumevanje funkcionisanja ekosistema mogu dovesti i do prilagođavanja samih poslovnih procesa, u skladu sa prirodom. Osim društveno korisnog efekta, ovakav angažman, ukoliko se nastavi i produbi, može doneti i konkretne poslovne koristi – od jačanja ugleda brenda, preko povećanja zadovoljstva zaposlenih, možda i konkurentnosti na međunarodnom tržištu, do stvaranja dugoročnih vrednosti za zajednicu u kojoj posluju. Kada kompanije ulažu u očuvanje biodiverziteta, one ne pomažu samo prirodi – one grade otpornije i održivije poslovno okruženje za sebe i buduće generacije. To je primer prave win-win situacije,* navela je **Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora AmCham Srbija**. Inicijative poput ove studijske posete imaju posebnu vrednost jer omogućavaju direktan susret između predstavnika privatnog sektora i onih koji svakodnevno brinu o očuvanju zaštićenih područja. Upravljači zaštićenih područja dobijaju priliku da predstave koje su im intervencije najpotrebnije i gde je podrška najdragocenija. Zahvaljujući tome, kompanije mogu bolje da razumeju realne izazove na terenu i prepoznaju gde njihovo znanje, resursi ili investicije mogu da donesu najviše koristi. Zajednički rad i neposredan kontakt otvaraju prostor za obostrano razumevanje - da se čuju potrebe, sagledaju ograničenja i identifikuju mogući pravci saradnje. Takvi susreti ne samo da zbližavaju sektore koji retko imaju priliku da se sretnu, već i doprinose boljem usmeravanju podrške i investicija, kako bi one bile u skladu sa stvarnim prioritetima i imale konkretne, merljive rezultate na terenu. *Priredila: InStore redakcija* *Foto: UNDP/Jelena Mitrović*