Cena zlata probila istorijski maksimum, a tražnja domaćih kupaca nikad veća

Cena zlata je poslednjeg dana marta probila granicu od 3.100 dolara po unci, jer su zabrinutosti u vezi sa talasom tarifa američkog predsednika Donalda Trampa i potencijalnim ekonomskim posledicama podstakle novi talas investicija u zlato. Svetska berzanska cena zlata je dostigla novi rekord svih vremena od **3.126 dolara** po unci tokom jutarnjeg trgovanja, nakon što je prošle sedmice već oborilo više rekorda. Na njujorškoj berzi fjučersi na zlato su sledili sličan obrazac, ostvarivši rast od 1,4% do 3.160,70 dolara po unci. Ovaj skok je povećao rast cene zlata za ovu godinu na 18%, dok investitori nastavljaju da se osiguravaju od ekonomske nestabilnosti, geopolitičkih tenzija i inflacije tokom Trampovog drugog mandata. Ranije ovog meseca, zlato je prvi put probilo ključnu granicu od 3.000 dolara po unci, što odražava njegovu vrednost u turbulentnim i kriznim vremenima. Tražnja za investicionim zlatom u Srbiji bez obzira na cenu beleži rast, a najveći skok tražnje zabeležen je u proteklih godinu dana. Podaci trgovaca plemenitim metalom u našoj zemlji pokazuju da se u tom periodu kupovina zlata - udvostručila. Istovremeno sa vrtoglavom tražnjom raste i uvoz zlata, pa prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, lane je u našu zemlju uvezeno investiciono zlato u vrednosti od više od 110 miliona evra, što je 13 puta više nego pre pet godina. Dok je pre pet godine uvezeno šipki, žica, profila, ploćica od zlata za 7,1 milion evra, prošle godine je uvezeno za 93,6 miliona evra, podatak je Republičkog zavoda za statistiku, a beleži se i skok uvoza zlatnog nakita devet puta za deceniju, od milion evra 2014. godine, na preko devet miliona prošle godine. **Srpski investitori oprezniji od evropskih** Prema podacima kompanije Tavex zlato i srebro Srbija, od februara prošle godine do febrara 2025. godine tražnja za investicionim zlatom u našoj zemlji višestruko je povećana. *Ovaj rast je logičan i ukazuje da su investitori u Srbiji postali informisani, ispratili svetski trend rasta cene zlata i uložili novac kako ne bi propustili dalji očekivani skok cene. Možemo reći da je prošle godine bila ubedljivo najznačajnija, kako za tržište u Srbiji, tako i u ostatku sveta. Cena je probila 40 različitih rekorda i svetska tražnja je dostigla rekordnih 5.000 tona uprkos rastu cene,* kaže **Georgi Hristov** iz ove kompanije, koja već nekoliko godina uspešno posluje i na našem tržištu. Iskustvo Tavex-a i u drugim Evropskim tržištima na kojima su prisutni pokazuje da prošle godina definitivno najbolja godina za zlato u proteklih pet decenija. *Interesantno je da je srpsko tržište raslo brže od drugih evropskih tržišta iz našeg iskustva, a to je zato što su tržišta zlata razvijenija u drugim zemljama pa postoji manje prostora za rast, ali ovo znači da Srbija “sustiže” ostale evropske zemlje,* kaže Hristov i dodaje da geopolitička dešavanja značajno utiču na ponašanje investitora kako u Srbiji, tako i u ostatku sveta. Konflikt u Ukrajini doneo je šok na tržište, gde je iz Tavexovog iskustva tražnja skočila gotovo 500 odsto iz februara u mart 2022. godine, nakon izbijanja rata. Srpski investitori međutim **prate geopolitička dešavanja** i mnogo više od prosečnog investitora u zapadnim zemljama. Preferiraju sigurnije investicije, dosta su oprezni i iz tog razloga zlato postaje sve popularnije, kao najstabilnija forma investicije. *To možemo povezati s činjenicom da su zbog proživljenog iskustva 90ih, sada znatno oprezniji kada su u pitanju svetska politička dešavanja. Inflacija je definitivno bila značajan faktor, jer je bila visoka i u valutama u kojima Srbi najviše štede - evro, dolar, švajcarski franak. Osim toga, prošla rekordna godina bila je ogromna motivacija za ulaganje,* zaključuje Hristov. **Ko kupuje zlato u Srbiji i koliko?** Prema podacima **Tavex zlato&srebro**, profil srpskih “zlatnih” investitora je šarenolik. Prednjače ipak dve grupe - stariji investitori sa više godina radnog iskustva i akumulirane ušteđevine, kao i sve dominantnija grupa mladih, zaposlenih, uglavnom IT-jevaca. *Navike na tržištu su se razvile, postoji mnogo višegodišnjih investitora koji su postali spretni u praćenju tržišta i pomeranje cena na berzi. Oni kupuju veće poluge. Raste i grupa kupaca koji svakog meseca pazare redovno jedan do tri grama. Ključna razlika je cilj štednje, pa dok neki kupe veliku količinu odjednom i ne diraju je, sa ciljem da to bude dugoročna investicija za budućnost, mnogo ih je koji kupuje našu pretplatu Tavex polugu gram mesečno, kao konstantnu mesečnu štednju. Svakako smo uočili “opuštanje”, kupovinu većih količina, kao i dobro poznavanje proizvoda i procesa prodaje. I dalje, ubedljivo najpopularniji proizvod je Dukat Franc Jozefa i Tavex poluga od 1g,* kaže Hristov. **Svetski rekorderi tražnje** I sa rastućom tražnjom, Srbija je daleko od svetskih rekordera. Najveća tržišta zlata u svetu su Kina, Amerika, Indija, Nemačka i Švajcarska. *U Kini je investiranje u zlato svakodnevnica. Poluge i kovanice čak se prodaju u bankama, postoje specijalni štedišni računi za zlato, vendomati kao za pića ili grickalice, koji prodaju zlatne poluge. Kinezi su jako oprezni investitori, malo troše i puno štede. Definitvno dosta možemo da naučimo od njih, trebalo bi da ostvarimo veći stepen štednje, koliko god to bilo, i da razmišljamo dugoročno,* navodi Hristov i dodaje da su Švajcarska i Nemačka odlični primeri odgovorne štednje. Kako kaže, u Nemačkoj je štednja i ulaganje u zlato postalo deo kulture, kao posledica hiperinflacije u prošlom veku, epizode koja je trajala jako dugo i uništila veliki broj života. *Intergeneracijski se preneo princip štednje, opreznosti i ulaganja u zlato. Švajcarska je najveći proizvođač zlata na svetu, a ujedno i jedan od najvećih potrošača, uprkos malobrojnom stanovništvu. Centralna banka Švajcarske drži 3,8 unci zlata po glavi stanovnika, što je pet puta više nego Amerika. Svakako preferiramo evropske i azijske primere, jer oni predstavljaju stablinu, opreznu, sigurnu dugoročnu štednju i najodgovorniji put ka stvaranju bogatstva.* zaključuje Hristov. *Izvor: InStore*