Deset najčešćih pitanja o pivu

**Istorija piva** Prvi podaci o pravljenju piva potiču od pre 6.000 godina, a istorijski izvori govore da su ga Sumerci pravili tako što su hleb potapali u vodu dodavajući razne sastojke i ostavljajući da odstoji kako bi došlo do vrenja. Tehnologiju pravljenja piva nakon rušenja sumerskog carstva preuzeli su Vavilonci koji su pravili različite vrste piva, ali i otkrili proces čuvanja – čuvali su ga u staklenim flašama i na taj način ga isporučivali drugim zemljama, čak i Egiptu. Od Egipćana recepturu su preuzeli Rimljani, koji su je raširili po celoj Evropi, a germanska plemena su je usavršila tako što su umesto hleba upotrebila po prvi put žitarice – na taj način nastalo je pivo koje poznajemo u današnjem obliku. **Nauka o pivu** Koliko je pivo bilo cenjeno tokom istorije, govori i činjenica da postoji nauka koja se bavi izučavanjem ovog pića, njegovom proizvodnjom i sastojcima. Reč je se o zitologiji, čiji naziv potiče od grčkih reči “zythos” što znači pivo i „logos” što znači učiti odnosno proučavati. Takođe, poznata je i jedna fobija koja ima veze sa pivom – reč je o cenosilikofobija, odnosno strahu od prazne pivske čaše. **Sastojci piva** Sva piva imaju osnovna 4 sastojka i to: vodu, hmelj, slad i kvasac. Specifična aroma i gorčina potiču od hmelja, a danas ih ima različitih te se mogu pronaći ona poput piva od testisa kita, crnila lignje, sa maslacem od kikirikija ili sa ukusom slezovih kolačića. **Vrste piva** Danas postoji oko 400 vrsta piva, a osnovna podela je na ejl i lager piva. Razlika među njima je u procesu fermentacije – ejl se dobija na višim temperaturala, lager na nižim. **Pivska pena** Kvalitet piva može se prepoznati i po njegovoj peni koja bi trebalo da bude gusta i da traje bar 3 minuta. Takođe, pena čuva aromu piva, a predstvalja i svojevrsnu termoizolaciju između piva i okoline, nedozvoljavajući mu da se greje. **Najstarija pivara** Najstarija pivara na svetu koja i dalje radi je "Bayerische Staatsbraueire Weihenstephan” pored Minhena, osnovana 1040. godine. U Srbiji, ali i na Balkanu, prva pivara osnovana je 1722. godine od strane Abrahama Kepiša u Pančevu, dok je Apatinska pivara, nekadašnja „Carska pivara“ jedna od najstarijih pivara koja i dalje proizvodi ovaj napitak budući da je počela sa radom 1756. godine. **Pivo i zdravlje** Brojne studije potvrdile su da umerena konzumacija, jedna čaša piva dnevno, ima pozitivan uticaj na čovekov organizam. Studija objavljena u čaopisu "New England Journal of Medicine” pokazala je da umerene količine ovog pića podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga. Takođe, smanjuje mogućnost nastanka bubrežnog kamenca za četrdeset posto, a zbog svojih sastojaka, prvenstveno hmelja, poseduje na stotine biološki aktivnih komponenti koje deluju kao antioksidanti. **Procenat alkohola u pivu** Najjače pivo na svetu zove se “Snake Venom”, u prevodu zmijski otrov i sadrži čak 67,5 odsto alkohola, a proizvodi ga Brewmeister iz Škotske. Pivo inače spada u slabija alkoholna pića, sa 3 – 13 procenata alkohola, u zavisnosti od proizvođača, a ono koje se najviše pije uglavnom sadrži oko 4,5% alkohola. **Muzeji i festivali** Prvi muzej piva osnovan je u Češkoj, dok ga danas gotovo svaka zemlja u svetu ima, kao i festivale posvećene ovom piću od kojih je najveći minhenski Oktoberfest koga godišnje poseti preko 5 miliona ljudi. **Pivske čaše** I dan danas se vodi dilema u kakvoj čaši treba poslužiti pivo, pa se čak i nauka uključila. Naime, naučne studije sugerišu da oblik čaše značajno utiče na to kako se pena razvija i zadržava, a da su najbolje čaše – krigle, pinta, čaša sa stopom i čaša krušolikog oblika. *izvor: InStore* *foto: Shutterstock*