Dvanaest srpskih kompanija na SEE TOP 100 rang listi

Naftna i automobilska industrija, koje se tradicionalno nalaze na vrhu liste, pretrpele su posledice krize izazvane korona virusom, dok su trgovci na malo objavili dvocifren rast prihoda, čemu je doprineo porast e-trgovine. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/2b45d3d73f3df47d4eda00dae426c2a1.jpg) Uprkos globalnom ekonomskom padu izazvanom pandemijom korona virusa, kombinovani prihod sto najvećih kompanija u Jugoistočnoj Evropi pao je u 2020. godini za 7%, odnosno na 120 milijardi evra, dok su u poređenju sa 2019. godinom pomenute kompanije ostvarile rekordnih 129,3 milijardi evra, pokazuje 14. izdanje liste SEE TOP 100 koje je danas objavio SeeNews. Na ovogodišnjoj listi SEE TOP 100 našlo se i dvanaest srpskih kompanija. JP Elektroprivreda Srbije najbolje je rangirana i nalazi se na 8. mestu, sa prihodima od 2,6 milijarde evra u 2020. godini. Na 22. mestu nalazi se NIS, dok je na 48. mestu Delhaize Serbia, sa prihodima od oko 964 miliona evra. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/2e9b57d2e6900cb6793eae5aa39b1b34.jpg) *Prvi put otkako je SeeNews, pre petnaest godina počeo da objavljuje svoju rang listu najvećih kompanija u Jugoistočnoj Evropi, veleprodajne i maloprodajne kompanije prestigle su naftni i gasni sektor, čime su postale lideri po ukupnim prihodima, dobiti i broju kompanija koje se rangiraju. Snažan učinak sektora rezultat je naglog porasta e-trgovine zbog ograničenja kretanja ljudi povezanih s pandemijom, lakših procesa plaćanja putem interneta i razvoja novih mogućnosti finansiranja. Pandemija korona virusa ubrzala je trend koji već postoji nekoliko godina*, prokomentarisala je **Nevena Krasteva, glavna urednica SeeNews-a.** S druge strane, naftne i gasne kompanije na SEE TOP 100 rang listi zabeležile su pad svog kombinovanog prihoda za četvrtinu zbog globalnog ekonomskog pada, niskih globalnih cena i zabrana putovanja, čineći da ovaj sektor ima najveći gubitak na ovoj rang listi. Globalni prelazak na zelenu energiju snažno utiče i na razvojne strategije naftnih i gasnih kompanija, primoravajući ih da transformišu svoje aktivnosti. Uprkos milionima evra pomoći, ekonomije u regionu su se smanjile za oko 6%. U zemljama u kojima turizam generiše veliki deo bruto domaćeg proizvoda, ekonomski pad je bio najveći, prelazeći 15% u Crnoj Gori. Direktne strane investicije, glavni pokretač rasta u regionu, takođe su naglo opale. Prekid u ponudi i mala potražnja pogodili su podjednako domaća preduzeća i njihove glavne trgovinske partnere u inostranstvu. *izvor: InStore foto: See TOP*