EBRD: Privreda Srbije će porasti za 6 procenata u 2021. godini

U svojoj prognozi, Banka očekuje oporavak potrošnje nakon pandemije COVID-19 i povećanje javnih investicija u skladu sa nastavkom ekspanzivne fiskalne politike. U prvom kvartalu 2021. srpska ekonomija je porasla za 1,7 procenata u odnosu na isti kvartal 2020, potkrepljena snažnim razvojem građevinskog sektora, ali i rastom industrijske proizvodnje kao i rastom trgovine, transporta i turizma. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1b34748bbe2c14f9668e2dedb5fac070.jpg) Rast BDP-a u 2021. godini biće podržan dodatnim vladinim izdacima u zdravstvu, subvencijama za zarade i jednokratnim isplatama penzionerima i drugim kategorijama stanovništva. **Matteo Kolanđeli, direktor EBRD-a za Srbiju i zapadni Balkan**, je rekao: *Zadovoljni smo snažnim ekonomskim oporavkom u Srbiji i ostajemo posvećeni pružanju podrške vlastima u održavanju ovog ubrzanog rasta. Jačanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška dobro strukturisanim ulaganjima u transportnu i ekološku infrastrukturu kao i tranzicija ka zelenoj energiji biće ključni prioriteti u boljoj izgradnji nakon krize COVID-19*. Za 2022. EBRD očekuje da se srpska ekonomija vrati pre-pandemijskoj brzini ekspanzije sa stopom rasta od 3,5 procenta. Generalno, efekti pandemije COVID-19 na srpsku ekonomiju u 2020. godini bili su umereni, kaže se u najnovijem izveštaju EBRD-a. Struktura ekonomije, sa ograničenim prihodima od turizma i relativno visokim udelom osnovnih dobara u proizvodnoj strukturi, zaštitila je zemlju od dubljeg šoka. U kombinaciji sa velikim vladinim paketima i manje restriktivnim merama zaključavanja tokom većeg dela godine, to je rezultiralo ekonomskom kontrakcijom od samo 1 odsto prošle godine. Vlada je reagovala na pandemiju COVID-19 2020. godine sa dva paketa pomoći ukupne vrednosti oko 13 procenata BDP-a (5,8 milijardi evra). Iako su mere bile efikasne, takođe su bile i skupe: javni dug se povećao za oko 5 procentnih poena u 2020. godini, dostigavši na kraju godine 58 procenata BDP-a. Što se tiče Zapadnog Balkana, očekuje se da će proizvodnja u ovom regionu porasti za 5,1 odsto 2021. godine, što je odraz snažnih rezultata u dosadašnjoj godini i nastavka fiskalnih podsticaja, kaže se u novom izveštaju EBRD-a. Međutim, kontinuirana nesigurnost oko ograničenja putovanja opterećuje izglede za ekonomije zavisne od turizma. Očekuje se da će se rast u regionu ublažiti na 3,8 odsto u 2022. godini. Sa rastom od 4,2 procenta u 2021. godini, oporavak ekonomija u razvoju u istočnoj Evropi, centralnoj Aziji i severnoj Africi ubrzava se nakon pandemije COVID-19. Ovo je revizija naviše za 2021. godinu sa 3,6 procenata koje je Banka prognozirala u svom prethodnom izveštaju u oktobru 2020. Za 2022. godinu, EBRD očekuje dalju solidnu ekspanziju sa rastom od 3,9 procenata. Smanjivanje ekonomskog autputa u 2020. godini takođe je bilo blaže nego što se ranije predviđalo (2,3 procenta umesto 3,9 procenta) nakon poboljšanja u ukupnom ekonomskom okruženju krajem prošle godine zahvaljujući snažnom izvozu i fiskalnoj podršci. **Glavna ekonomista EBRD-a Beata Javorčik** izjavila je: *Iako revidirane prognoze daju razloge za optimizam, ostaje velika neizvesnost u pogledu kretanja Covid-19 Delta soja koji predstavlja posebno velike rizike za zemlje koje su postigle manji napredak u vakcinaciji i za ekonomije koje se u velikoj meri oslanjaju na međunarodni turizam. Slika za 2020. je raznolika. Iako je nekoliko zemalja u centralnoj Evropi i baltičkim državama imalo dobar učinak u poređenju sa mnogim naprednim evropskim ekonomijama zahvaljujući velikom oporavku izvoza, ekonomije u velikoj meri oslonjene na turizam bile su teško pogođene. A u zemljama koje su bile pogođene izazovnim ekonomskim okolnostima pre pandemije, Covid-19 je samo dodatno pojačao postojeće probleme*. *Sve veće sprovođenje programa vakcinacije i poboljšanje stanja u sektoru zdravstva, omogućili su postepeno ukidanje mera socijalnog udaljavanja i drugih ograničenja. Kao rezultat, ekonomija se ponovo pokrenula: Industrijska proizvodnja i prodaja na malo uglavnom su se oporavile, a prosečna mobilnost ljudi u regionima u koje Banka ulaže, uključujući Srbiju, u velikoj meri se vratila na nivo pre pandemije.* Više cene primarnih proizvoda, povećana potražnja za proizvodima prerađivačke industrije, deprecijacije valuta i visa inflacija u zemljama trgovinskim partnerima povećali su inflaciju u regionima EBRD-a (za 0,8 procentnih poena u proseku u odnosu na nivo pre pandemije), uprkos zaostajanju na tržištima rada u mnogim ekonomijama. Agregatne brojke, takođe, kriju značajne razlike u uticaju COVID-19 na stanovništvo, gde su posebno pogođeni mladi i oni sa nižim nivoom obrazovanja i prihoda. Štaviše, fiskalna ranjivost se povećala imajući u vidu da su veliki podsticajni paketi povećali javni dug u regionima EBRD-a za 11 procentnih poena BDP-a u proseku. U mnogim ekonomijama javni dug je sada na nivoima koji su poslednji put viđeni tokom tranzicione recesije ranih 1990-ih i može dalje da se poveća. Iako su slučajevi bankrota do sada bili pod kontrolom zahvaljujući širokoj podršci ekonomske politike, ranjivost se može ispoljiti kada se povuku mere državne podrške. Iako su prosečni troškovi pozajmljivanja u proseku i dalje niski, a isplate kamata stabilne, u nekim zemljama je došlo do naglog povećanja plaćanja kamata. Projekcije su vrlo osetljive na dalje kretanje COVID-19 infekcija, pretpostavke koje se odnose na vladine politike i učinkovitost mera za ograničavanje trajne ekonomske štete. Inicijative ekonomske politike za podršku opravku, koje su preduzele pojedinačne zemlje, sažete su na EBRD stranici pod nazivom „Odgovor na koronavirus u 2021 godini: Postavljanje boljih temelja“. *Izvor: InStore Foto: [Mathieu Stern](https://unsplash.com/@mathieustern?utm_source=unsplash&utm_medium=referral&utm_content=creditCopyText) on [Unsplash](https://unsplash.com/s/photos/economy?utm_source=unsplash&utm_medium=referral&utm_content=creditCopyText)*