EIT Food Hub: 17 prijava za razvoj inovacija u poljoprivredi

Pored navedenog, zainteresovani startapovi, preduzetnici i kompanije mogli su da se prijave za još tri programa – Test Farms, Jumpstarter i Sales Booster. [Poziv](https://instore.rs/sr/article/92960/naled-otvoreni-pozivi-podrske-za-razvoj-inovacija-u-poljoprivredi) je ispred EIT-a uputio NALED koji će naredne dve godine biti njegov predstavnik u regionalnoj mreži Food Hub-ova i zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu predstavljati Srbiju. Prvi info dan koji je održan za sve koji su se prijavili i koji su zainteresovani da se upoznaju sa radom EIT Food Hub-a otvoren je predstavljanjem planova Ministartva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za naredni period u kojem će fokus ovog resora biti na stočarstvu. **Šef odseka za označavanje, kvalitet hrane i organsku proizvodnju Branislav Raketić** rekao je da je u toku izrada dugoročne Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja bi trebalo da pruži glavne pravce kojima treba da se kreće prehrambena industrija. Prisutnima se obratila i **direktorka BIO4 kampusa Smiljana Krivokuća** koja je svima prenela da će nakon zdravstva hrana biti sledeća velika tema kojom će se kampus baviti, kao i ambalažom, emisijama co2, i svime što ide uz razvoj prehrambenog sektora. Ona je sve pozvala da upute sve svoje predloge u kom pravcu treba da se ide kako bi se kampus opremio, sa kojim stejkholderima je potrebno povezati se i drugo što smatraju relevantnim. Istraživanje NALED-a pokazalo je da je ukupni CO2 otisak u srpskom lancu snabdevanja od njive do trpeze procenjen na približno 6 miliona tona emisija, od čega se 66% emituje u okviru poljoprivredne proizvodnje, 24% u prerađivačkoj industriji, a ostatak u okviru transporta, skladištenja i maloprodaje. **Menadžer za regulatornu reformu u NALED-u Todo Terzić** rekao je da prelazak sa konvencionalnog na regenerativni model obrade zemljišta nosi svoje ekonomske prednosti i kao jedan od primera naveo da troškovi koji najviše opterećuju proizvodnju, a to su troškovi goriva mogu da se spuste za 40%. Model održive poljoprivrede može da pomogne i kod rešavanja tranzitnih barijera, razvoja pakovanja koja mogu biti reciklirana i uopšte dovede do boljeg obeležavanja hrane kako bi kupac koji nema dovoljno znanja mogao odmah da zna šta kupuje i ko stoji iza tog proizvoda. NALED je uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) izradio i [Vodič za prelazak na metode regenerativne poljoprivrede u primarnoj ratarskoj proizvodnji](https://www.naled.rs/htdocs/Files/15191/Vodic-za-prelazak-na-metode-regenerativne-poljoprivede-u-primarnoj-ratarskoj-proizvodnji.pdf), kako bi se poljoprivrednim proizvođačima koji se bave ratarskom proizvodnjom ukazalo na prednosti regenrativne poljoprivrede u odnosu na konvencioanlnu proizvodnju u cilju ostvarivanja stabilnih prinosa i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu, zemljište, vodu i vazduh. **Ewa Karólewska, senior projektni menadžer za podršku startapovima u EIT-u**, uključila se da pozdravi prisutne i predstavi novi program Impact Funding Framework za koji će poziv biti otvoren u novembru. Svi timovi istraživača i privrednika imaju vremena da se pripreme i prijave, kako bi ostvarili finansijsku podršku za razvoj i komercijalizaciju svojih rešenja. *Izvor: InStore*