I dalje bez dokaza da ne dobijamo robu istog kvaliteta kao EU članice

Ona je za Tanjug objasnila da bi takva analiza iziskivala značajna sredstva koje organizacija potrošača nema, i izrazila nadu da će neko od nadležnih uvideti potrebu da pomogne, jer su članice EU iz istočne Evrope već dokazale da postoji razlika u kvalitetu iste robe kod njih i u "starim" članicama unije. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/573de67392254cc371096889529f3297.jpg) *Mi za sada još uvek možemo samo iskustveno da kažemo ukoliko smo imali prilike da probamo proizvode, najčešće prehrambene ili hemijske, da su oni drugačijeg nivoa kvaliteta nego u zemljama EU*, izjavila je Jovanović. Precizirala je da do sada u Srbiji nije sprovedeno ni jedno istraživanje kojim bismo to potkrepili, ali da bismo oslanjajući se na analize obavljene u istočnoevropskim članicama EU mogli da kažemo da je drugačiji nivo kvaliteta robe koja stiže na naše tržište nego u zapadnoj Evropi. *Tu vidimo da je postojala razlika između onih zemalja članica koje su kasnije pristupile EU u odnosu na one koje su tu faktički od osnivanja, pa su određene države kao što su Hrvatska, Mađarska, Češka i Slovačka odradile istraživanja, i onda su one eksplicitno dokazale da drugačiji proizvodi štižu na njihovu teritoriju nego u recimo Nemačku*, rekla je Jovanović. Dodala je da su se ove zemlje na taj način izborile da se tokom 2021. izmene propisi unutar EU, i obezbedi ravnopravnost svih potrošača u pogledu prava na isti kvalitet robe na celoj teritoriji unije. Jovanović naglašava da se ovaj propis ne odnosi na Srbiju, i dodaje kako mi samo možemo da polažemo nade u to da ćemo indirektrno imati koristi od njega tako što će inostrani proizvođači poštovati takozvanu dobru poslovnu praksu. *Tako da je nama kao zemlji kandidatu za EU zaista neopohodno jedno ovakvo istraživanje kako bismo i mi mogli da se pozicioniramo i vidimo gde smo po ovom pitanju*, kaže Jovanović. Ona, međutim naglašava da to dosta košta, i da se organizacija koju zastupa nekoliko puta obraćala ministarstvima privrede i trgovine za pomoć, ali bez odgovora: *U više navrata smo pokretali inicijativu. Tu bi mogli da dođu u obzir i Ministartsvo trgovine i Ministartstvo privrede. Svakako da postoje načini, samo bi trebalo da se prepozna dobra volja, da se prepozna interes, i da se jedno takvo istraživanje onda i obavi*. Dodala je da organizacija potrošača već godinama dobija pritužbe građana na neke proizvode i zna na šta bi trebalo usmeriti pažnju prilikom analize kvaliteta. Jovanović napominje da su cene uvoznih proizvoda u našim prodavnicama često iste kao u Evropi, a nekad čak i više. Ona je primetila da potrošači u Srbiji neretko imaju problem i sa tehničkom robom, odnosno njenim servisiranjem, a pre svega sa telefonima, tabletima, laptopovima, veš-mašinama, šporetima i frižiderima. *Da, postoji problem sa tehničkom robom, i mi vrlo često vidimo da ona traje otprilike koliko traje i garantni rok, i onda možemo da konstatujemo jednu apsurdnu situaciju da kada smo kupovali robu pre 20 ili 30 godina da je ona tada bila ne toliko tehnološki napredna, ali je bila izdržljivija i tajala je duže*, napomenula je Jovanović. Dodala je da se u EU vodi kampanja dokazivanja da u ovim aparatima postoje takozvani programirani kvarovi, usled kojih oni kratko traju, a zbog nepostojanje rezervnih delova završavaju na otpadu i tako stvaraju ekološke probleme. *Dešava se da prođe garantni rok, a takva je situacija i kod nas, da se taj proizvod pokvari i da vi ne možete da nabavite rezervni deo, ili da taj rezervni deo košta enermno mnogo, i da se vama faktički više isplati da tu robu bacite i kupite novi proizvod*, objasnila je Jovanović. Rekla je da je tendencija unutar EU da se proizvođači obavežu da obezbede delove za popravku aparata i nakon isteka garantnog roka, i da bi od toga i naši potrošači mogli da imaju korist, umesto da skupo plaćaju velike kućne aparate koje kada se pokvare mogu samo da bace. *Izvor: [Tanjug/B92](https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=03&dd=03&nav_id=1820977) Foto: Pixabay*