Izveštaj o sprovođenju mera Zelene agende za Zapadni Balkan: Srbija odlaže dekarbonizaciju

Verovatno najsnažniji korak u usklađivanju nacionalnih politika sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan napravljen je prilikom izrade Nacrta Strategije zaštite životne sredine - Zelena agenda za Republiku Srbiju za period od 2024. do 2033. godine, koja predstavlja krovni sektorski dokument za oblast životne sredine i klimatskih promena u Srbiji. Iako je izrada Strategija otpočela još 2023. godine, dokument ni do oktobra 2025. nije usvojen čime je period za sprovođenje mera već značajno skraćen, a izvodljivost sprovođenja dodatno dovedena u pitanje. Oblast dekarbonizacije (smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte) okosnica je Zelene agende za Zapadni Balkan, a uspeh u sprovođenju reformi zavisiće direktno od sproovđenja mera za napuštanje uglja na Zapadnom Balkanu čije su gotovo sve ekonomije ugljenično intenzivne i zasnivaju se na eksploataciji fosilnih goriva. Od potpisivanja Sofijske deklaracije, Republika Srbija je usvojila nekoliko dokumenata iz oblasti klimatskih promena i energetike, ali ni u jednom nije postavila jasan cilj napuštanja uglja. Nedostatak institucionalne efikasnosti, nepostojanje javno dostupnih izveštaja o radu nadležnih tela, često nepoštovanje zakonski postavljenih rokova, kao i nedovoljna uključenost organizacija civilnog društva i javnosti u procesima odlučivanja, predstavljaju ozbiljne prepreke u ostvarivanju ciljeva pravedne i klimatski neutralne tranzicije. *Srbija propušta priliku donoseći svaki novi plan i zakon, jer ono što nam je potrebna je šira slika koja uzima u obzir sve podatke o zajednicama i potrebama građana, i koja uključuje širu javnost. Kada se radi o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, važno je reći da javna rasprava koja se sprovede bez prethodno organizovanih javnih konsultacija i postojanja polaznih osnova, ne samo da nije delotvorna, već je i nezakonita*, ističe **Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.** Vojvodić ističe i da je posebno problematično to što se navodi da se zakoni usklađuju sa strategijama i planovima koji ni ne postoje. *Kako bi energetska tranzicija bila pravedna prema onima koji će biti najdirektnije pogođeni, ona mora da bude sprovedena uz uključivanje svih relevantnih aktera i predstravljena ne kao pretnja več prilika za planiranje održivog ekonomskog i privrednog razvoja. Obrazovanje za tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i sprovođenje programa prekvalifikacije biće posebno važni naročito za lokalne zajednice koje su najdirektnije pogođene, poput Lazarevca*, smatra **Tamara Tripić iz Mreže za demokraski dijalog.** Usklađivanje sa klimatskom politikom EU bi omogućilo Srbiji ne samo da ispuni svoje obaveze i ubrza proces pristupanja EU, već i da očuva konkurentnost domaće privrede, unapredi kvalitet života svojih građana kroz održivije upravljanje resursima, inkluzivno i transparentno donošenje odluka i razumevanje procesa pravedne energetske tranzicije kao civilizacijske prilike za okretanje ka održivom razvoju društva i dugoročnoj zaštiti životne sredine. Izveštaj „Odlaganje dekarbonizacije“ daje sveobuhvatan pregled trenutnog napretka u sprovođenju nacionalnog zakonodavstva, institucionalne strukture i kapaciteta, učešća zainteresovanih strana, finansiranja i drugih aspekata u vezi sa primenom Akcionog plana za sprovođenje Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i dostupan je [na linku](https://downloads.bos.rs/EKZ/Digital.pdf). *Priredila: InStore redakcija*