Jovana Antović, Public Policy and Corporate, Communications Manager Metro Cash & Carry: Kriza i održivost

I dok smo preko noći prešli na online načine rada, virtuelne kanale komunikacije i prodaje, uvodili nove procese u cilju uspostavljanja koliko-toliko normalnog lanca snabdevanja, u pojedenim momentima mi je delovalo kao da će sve što nije prioritet pasti u zaborav. Ipak, koliko god delovalo da smo u režimu preživljavanja, organizacije i kompanije su pokazale da i u teškim trenucima ostaju posvećene i drugim sferama, a tu pre svega mislim na održivost. Bilo je trenutaka kada to nije bilo vidljivo, posebno u piku velikih talasa kovida ili izbijanja rata u Ukrajini, ali mnogo je primera kompanija koje su tokom prethodne tri godine uradile dosta na ovom planu i to je zaista trijumf! Ostati posvećen, ostaviti ciljeve u oblasti održivosti među ključnima i raditi na njihovom ostvarenju je pobeda, jer to je nasleđe koje ostavljamo svojoj deci. I najmanji korak u pogledu smanjenja uticaja na prirodu, doprinosa obnavljanju pojedinih oblasti je još veći, kada ga sagledavamo kroz prizmu problema i izazova sa kojima se privreda suočila i dalje se suočava. Izdvajam inicijative koje su usmerene na domaću poljoprivredu, kao i one koje se usmeravaju na smanjenje otpada od hrane, kog nažalost u našoj zemlji ima previše. Mi smo u okviru METRO-a u Srbiji pokrenuli inicijativu kompostiranja organskog otpada, čime smanjujemo otpad za čak 30 odsto u jednom od naših objekata. Za nas je ovo veliki korak, jer smo kao veletrgovac svesni svoje uloge. Istovremeno, ovakve inicijative, ali i neke mnogo značajnije koje realizuje privreda, ostaju na nivou dobrovoljnog, što jeste inspirativno, ali ne i dovoljno da se celokupna privreda uključi i pokrene ozbiljnije. Da bismo imali veći odziv i još više kompanija, posebno u segmentu malih i srednjih preduzeća, važno je da postoje mehanizmi koji nagrađuju ili stimulišu održivo ponašanje. Na primer, uprkos činjenici što smanjujemo količine otpada (a već postoje „Zero waste“ kompanije u Srbiji), ne može se ostvariti umanjenje naknada za odnošenje otpada, jer se ta naknada obračunava po metru kvadratnom. Dakle, čak i kada kompanija ne stvara otpad, ulaže u održive tehnologije ili inicijative (koje su po pravilu prilično skupe), one i dalje imaju trošak za odnošenje otpada (koji ne postoji). Istovremeno, rešenje za smanjenje otpada od hrane je omogućavanje donacija hrane pred istekom roka bez plaćanja PDV-a i na ovoj inicijativi se radi gotovo deceniju. Ovo je samo jedna od oblasti u okviru održivosti, ali verujem da slikovito prikazuje volju kompanija da naprave pionirske korake, preuzmu inicijativu i odgovornost, ali do boljih rezultata možemo doći samo uz sistemska rešenja, pa i u kriznim vremenima!