Mali predstavio zakonske predloge važne za dalji rast ekonomije

Ministar je naglasio da je reč o zakonskim predlozima koji su ključni za dalji razvoj i rast ekonomije naše zemlje i naglasio da je reč o rafitikaciji više finansijskih sporazuma vrednih 768,8 miliona evra. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ec196dbc3f0d47900eac8de7fa23048c.jpg) *Očekujemo da će stopa rasta naše ekonomije u drugom kvartalu biti 15 odsto i mi nikad nismo imali veću stopu rasta. To nam sa stopom privrednog rasta iz prvog kvartala od 1,7 odsto sa sigurnošću obezbeđuje rast veći od šest procenata do kraja godine. Ovi sporazumi će nam omogućiti da idemo i preko toga jer obezbeđujemo novac za najvažnije infastukturne radove koji se odvijaju u u Srbiji odnose se na ekologiju, razvoj putne i železničke infrastrukture i javne uprave. To su tri jaka važna stuba koja su oslonac našeg privrednog rasta*, rekao je Mali obraćajući se poslanicima u Skupštini. On je naveo i da ako se nastavi rast ovom brzinom otvara se prostor za dalje povećanje plata i penzija kao i da naša zemlja kada se uporedi i sa razvijenim zemljama, uprkos krizi izazvanoj virusom COVID-19, ide nezaustavljivo napred. Mali je rekao i da će nam zbog visoke stope rasta javni dug ostati ispod 60 procenata, što je održivo i ispod kriterijuma iz Mastrihta. Ministar se u svom govoru osvrnuo prvo na veoma važan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. *Odnosi između Velike Britanije i Srbije su tradicionalno dobri, dugi već 184 godine. Mi već od 2016. godine ostvarujemo robni suficit sa ovom zemljom. Sa sporazumom se podstiču dalje investcije, robna razmena i ekonomski razvoj. Ako nastavimo sa suficitom (većim izvozom u odnosu na uvoz robe), to će sve ići u korist građana Srbije*, objasnio je Mali i naveo da u našoj zemlji posluje oko 500 britanskih preduzeća koji upošljavaju naše radnike. Pred poslanicima su i dva zakonska predloga koja se odnose na unapređenje efikasnosti i transparentnosti javnog sektora kao i na pitanja iz oblasti ekologije. On je podsetio da će se do kraja godine na međunarodno finansijsko tržište izaći sa zelenim obveznicama i da ćemo kandidovati projekte iz raznih oblasti te da očekuje dobar odziv investitora kao i potvrdu zelene agende. „Da bi konkretnim ciframa pokazali opredeljenost za ekologiju, mi smo reblalansom u aprilu obezbedili ogromno povećanje budžeta na 24 milijarde dinara što je rekordan iznos koji je izdvojen za zaštitu životne sredine“, naveo je Mali. Da nije zapostavljen nijedan segment infrastrukture, govori u prilog i to što su se na dnevnom redu našli predlozi zakona koji se odnose na modernizaciju železničkog sektora u Srbiji. Od važnih predloga tu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu - Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa. između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. *Ovaj sporazum je vredan 78,2 miliona evra a ideja je da saniramo nasipe duž koridora reke Save kao što je nasip na Kolubari koji štiti Obrenovac, zatim nasipa na Novom Beogradu, koji štiti Beograd, razvoju lučke infrastrukture u Sremskoj Mitrovici. Planiranje i razvoj turizma na koridorima Save i Drine kao i projektovanje Master plana za nautički turizam*, naveo je Mali. Na kraju, na razmatranju se našao i projekat koji se odnosi na Moravski koridor. *Ukupna vrednost ugovora je 431,6 milion evra. To je ključan projekat za razvoj tog dela Srbije. Radi se od projektu koji je od nacionalnog značaja i deo je plana „Srbija 2025“. Ove godine gradimo minimum sedam ili osam novih puteva. Moravski koridor je jedan od njih. Izgradnja je vec krenula i deo od Pojata do Kruševca biće gotov već naredne godine. Pored toga gradi se deonica Preljina-Požega, Sremska Rača-Kuzmin, Ruma-Šabac-Loznica, a gradi se i profil autoputa od Novog Beograda ka Surčinu. Namera nam je i da počnemo ove godine izgradnju Fruškogorskog koridora i izgradnju autoputa Beograd – Zrenjanin i tzv. Dunavsku magistralu od Požarevca ka Golupcu. To je projekat sa kojim, ako ne krenemo ove, onda sigurno krećemo sledeće godine*, naveo je Mali. *Izvor: InStore Foto: [Markus Spiske](https://unsplash.com/@markusspiske?utm_source=unsplash&utm_medium=referral&utm_content=creditCopyText) on [Unsplash](https://unsplash.com/s/photos/economy?utm_source=unsplash&utm_medium=referral&utm_content=creditCopyText)*