Snažna domaća proizvodnja je jedan od temelja ekonomske stabilnosti svake zemlje. Ona ne znači samo proizvodnju i prodaju domaćih proizvoda. Iza svakog proizvoda stoje radna mesta, porodice, poljoprivredna gazdinstva, mala i srednja preduzeća, lokalne zajednice, znanje i tradicija koji ostaju u zemlji. Za Srbiju je to posebno važno, jer ona poseduje izuzetno bogatu poljoprivrednu, prehrambenu i gastronomsku tradiciju, kao i veliki broj malih proizvođača koji nude proizvode izuzetnog kvaliteta, ali nemaju uvek mogućnost da ih predstave širokom tržištu. Upravo tu vidim i jednu od odgovornosti trgovine. Naša uloga nije samo da kupimo proizvod od dobavljača i prodamo ga potrošaču. Veliki trgovinski sistem može i treba da bude most između proizvođača i potrošača. U kompaniji Veropoulos već godinama pokušavamo da tu odgovornost pretvorimo u konkretna dela. Jedan od najboljih primera je naša kampanja „Riznica ukusa iz Srbije“, koja je postala mnogo više od klasične komercijalne akcije. Naši timovi obilaze Srbiju, uključujući Kosovo i Metohiju, tražeći autentične proizvođače, često male porodične proizvodnje i gazdinstva, kojima tokom trajanja Riznice stavljamo na raspolaganje ono što je za jednog malog proizvođača izuzetno teško dostupno: naše police i gondole, naše prodavnice, našu komunikaciju i direktan pristup desetinama hiljada potrošača. Mislim da je upravo to jedna od misija moderne trgovine: ne samo prodavati ono što je već poznato i veliko, već pomoći kvalitetnom domaćem proizvodu da postane vidljiv, prepoznat i ekonomski održiv.
Potrošači u Srbiji su spremni da biraju domaći proizvod, ali uz jednu veoma važnu napomenu: potrošač neće kupovati domaći proizvod samo zato što je domaći. Poreklo proizvoda jeste važno i primećujemo da postoji snažna emotivna povezanost potrošača sa proizvodima iz Srbije, posebno kada iza njih postoji autentična priča, određeni region, tradicija ili porodica koja ih proizvodi. Međutim, savremeni potrošač istovremeno očekuje kvalitet, dobar odnos cene i vrednosti, bezbednost proizvoda, kontinuitet i odgovarajuću prezentaciju. Zato domaćem proizvođaču ne činimo uslugu ako od potrošača tražimo da bira njegov proizvod samo iz patriotizma. Najbolja promocija domaće proizvodnje jeste da domaći proizvod bude dovoljno dobar da ga potrošač ponovo izabere zato što ga želi, a ne zato što oseća obavezu da ga kupi. Ali, postoji još jedna dimenzija koja je za mene veoma važna i koja je, mislim, duboko prisutna kod velikog broja ljudi u Srbiji. Gotovo svako od nas ima svoje porodične korene u nekom kraju Srbije, svoje selo, grad ili region, i sa tim mestima su često povezani veoma snažni ukusi, mirisi i uspomene. U mom slučaju, koreni moje porodice sa majčine strane su iz Sjenice, Peštera i Raške oblasti. Tu sam, kao dete, gotovo svaki letnji raspust provodio kod bake i deke. Moje uspomene na taj period nisu samo porodične. One su i gastronomske. Sećam se specifičnog sjeničkog sira, izuzetnog mesa tog kraja, proizvoda od heljde, soka od ruže, pita sa koprivom i mnogih drugih ukusa koji su pripadali tom podneblju i koje je bilo teško pronaći bilo gde drugde. Verujem da veliki broj ljudi u Srbiji nosi slične uspomene. Nekome je to Pešter, nekome Šumadija, Vojvodina, Homolje, Zlatibor, jug Srbije, istočna Srbija, Kosovo i Metohija ili neki drugi kraj. Iza svakog od tih područja postoji čitav svet lokalnih proizvoda, recepata, znanja i ukusa. Savremeni urbani način života nas je pomalo udaljio od svega toga. Upravo zato je jedan od osnovnih ciljeva „Riznice ukusa iz Srbije“ da ponovo pronađemo te ukuse. Da obiđemo različite krajeve Srbije i pronađemo male proizvođače koji su sačuvali lokalno znanje, autentičnost i kvalitet svojih proizvoda. To je možda i ono najlepše što je naš Vero tim prihvatio sa velikim entuzijazmom: da ponovo probudi te senzacije, uspomene i ljubav prema našoj kulinarskoj tradiciji, ali da ih istovremeno uvede u savremenu trgovinu i učini dostupnim današnjem potrošaču. Pritom, „Riznica ukusa iz Srbije“ za nas nije samo pitanje tradicije. To je i potraga za autentičnošću, kvalitetom i inovacijama. Mnoga domaćinstva su napravila hrabre iskorake i tržištu ponudila proizvode koji prate ili postavljaju nove trendove, dokazujući da u Srbiji, pored gastronomske istorije, postoji i gastronomska kreativnost. Želimo da potrošač u našoj prodavnici pronađe proizvod koji će ga možda podsetiti na detinjstvo, na baku i dedu, na porodičnu kuću ili kraj iz kojeg potiče, ali istovremeno želimo da mlađe generacije otkriju ukuse koje možda nikada nisu imale priliku da upoznaju. I upravo je u tome naša specifičnost. Mi već godinama odlazimo na teren, tražimo te proizvode i njihove proizvođače i potom im ustupamo jedan deo našeg najvrednijeg komercijalnog prostora i komunikacije. Malo trgovinskih lanaca ide toliko daleko u ovoj vrsti pristupa i smatram da je Veropoulos u Srbiji po tome zaista jedinstven. Postoji i jedan simboličan detalj koji dobro govori o našem odnosu prema ovom projektu. Kada su u pitanju kampanje koje se oslanjaju na etnografiju ovog podneblja, u vizuelnoj komunikaciji se najčešće koriste ćilim i motivi sa narodne nošnje. Tražeći inspiraciju za kampanju “Riznica ukusa iz Srbije”, izašli smo iz uobičajenih okvira i za simbol izabrali Moravsku rozetu, motiv koji nas povezuje sa bogatim nasleđem srednjovekovne Srbije. To nije slučajan grafički izbor. Želeli smo da „Riznica“ ima sopstveni identitet koji govori o kontinuitetu, zemlji, nasleđu i stvaralaštvu. Jer kada govorimo o domaćoj proizvodnji, ne govorimo samo o ekonomiji. Govorimo i o očuvanju jednog dela identiteta Srbije.
Događaji kao što je "Proizvedeno u Srbiji" , koji povezuju proizvođače, trgovce, istraživačke agencije i druge aktere oko teme domaće proizvodnje, su veoma potrebni privredi, pod uslovom da se ne završe samo na razgovoru. Proizvođači, trgovci, institucije, istraživačke agencije i potrošači često posmatraju isti proizvod iz potpuno različitih uglova. Proizvođač razmišlja o proizvodnji i opstanku, trgovac o potrošaču, logistici, kvalitetu i tržišnom potencijalu, istraživači nam pokazuju kako se menjaju navike kupaca, dok institucije moraju da stvaraju okruženje u kojem kvalitetna domaća proizvodnja može da raste. Kada se svi ti akteri nađu za istim stolom, možemo mnogo bolje da razumemo gde su stvarne prepreke i šta konkretno možemo da promenimo. Mi u Veropoulosu smo se opredelili za vrlo praktičan pristup. „Riznica ukusa iz Srbije“ je na neki način naš odgovor na pitanje šta jedan trgovac konkretno može da uradi za domaću proizvodnju. Možemo da odemo do proizvođača. Možemo da napustimo velike puteve i velike industrijske zone i da ga potražimo tamo gde proizvodi. Možemo da pronađemo kvalitet koji još nije dovoljno poznat. Možemo malom proizvođaču da otvorimo vrata modernog retail-a, damo mu prostor na polici i gondoli, ispričamo njegovu priču i, najvažnije, spojimo ga sa potrošačem. Naša ambicija je upravo da tražimo male proizvođače u svim regionima Srbije koji čuvaju specifičnost svog kraja i izuzetan kvalitet proizvoda. Jer ako ih ne tražimo, postoji rizik da deo tog znanja i tih ukusa vremenom nestane. Za mene je pravi uspeh kada proizvođač koga smo otkrili kroz „Riznicu“ ne ostane samo deo jedne kampanje, već dobije mogućnost da razvija svoju proizvodnju, postane prepoznatljiv i pronađe svoje trajno mesto na tržištu. U Super Veru je veliki broj njih našao trajno mesto na policama marketa. Zato možemo sa pravom da tvrdimo da domaću proizvodnju ne posmatramo kao jednu godišnju promotivnu temu. Posmatramo je kao dugoročnu odgovornost trgovca prema tržištu na kojem posluje. Veropoulos posluje u Srbiji više od dve decenije. Mi ovde nismo samo trgovac koji prodaje robu. Deo smo ekonomskog i društvenog okruženja Srbije i smatram da imamo obavezu da mu nešto i vratimo. Upravo zbog toga je „Riznica ukusa iz Srbije“ projekat na koji smo posebno ponosni. Ona predstavlja našu filozofiju trgovine: otići na teren, pronaći autentičnost, podržati proizvođača, sačuvati deo naše gastronomske tradicije i povezati je sa današnjim potrošačem. Na neki način, Riznica nije samo riznica proizvoda. Ona je riznica ukusa, sećanja i identiteta različitih krajeva Srbije.
Događaj Proizvedeno u Srbiji zamišljen je kao mesto otvorenog razgovora o realnoj poziciji proizvoda proizvedenih u Srbiji – bez deklarativne podrške i PR narativa, već kroz podatke, istraživanja, iskustva kompanija i konkretne uvide ljudi koji svakodnevno donose odluke u FMCG industriji.
Događaj će biti održan 22. septembra na Belom dvoru u Beogradu, u večernjem formatu koji povezuje stručni program, razgovor o domaćoj proizvodnji i networking vodećih ljudi industrije. Organizator događaja je IN STORE Srbija.
Zašto treba da budete na ovom događaju?
• LJUDI – 300+ DIREKTORA I LIDERA iz više od 100 kompanija na jednom mestu. Da li ste sa nama?
• PODACI – Ipsos, NielsenIQ Adriatic i YouGov donose istraživanja, brojke i uvide o tome šta potrošači zaista misle, kupuju i biraju.
• DIJALOG – proizvođači, trgovci, distributeri i istraživači otvaraju pitanje kako ojačati poziciju proizvoda proizvedenih u Srbiji.
• NETWORKING – Beli dvor kao posebno mesto za susret i razgovor ljudi koji donose ključne odluke u FMCG industriji.
Šta zaista znamo o domaćim proizvodima?
Fokus događaja neće biti samo na tome da li potrošači žele da kupuju domaće, već na mnogo važnijem pitanju – šta se zaista događa u trenutku kupovine.
→ Gde je danas realna pozicija domaćih proizvoda na tržištu?
→ Zašto postoji jaz između želje potrošača i stvarne kupovine?
→ Koliko na odluku utiču cena, kvalitet, dostupnost i pozicija na polici?
→ Koliki je stvarni udeo domaćih proizvoda u pojedinim kategorijama i kanalima?
→ Šta domaći proizvođači mogu da urade drugačije?
Ideja je da se na jednom mestu čuju različite strane FMCG tržišta i otvori direktan dijalog proizvođača, trgovaca, distributera, istraživačkih kuća i drugih aktera koji utiču na položaj domaće proizvodnje.
Ko će govoriti na Belom dvoru?
Posebnu vrednost programa čine istraživanja i analize pripremljene upravo za temu domaćih proizvoda, kao i razgovor o značaju tradicije, nasleđa i domaće proizvodnje.
Vojislava Pešić, direktorka konferencija, IN STORE Srbija – uvod i otvaranje događaja
NJKV Princeza Ljubica Karađorđević, Fondacija Koreni – „Očuvanje nasleđa kao ulaganje u budućnost“
Predrag Kurčubić, generalni direktor, Ipsos – „Kako vrednujemo domaće i da li znamo šta je domaće"
Miroslav Tasić, generalni direktor, NielsenIQ Adriatic – „Koliko zaista kupujemo domaće? Između potrošačke percepcije i tržišnih realnosti“
Predrag Ćirović, generalni direktor, YouGov – „Poverenje, percepcija i izbor: skrivena logika iza odluka potrošača"
Veče posvećeno ljudima koji stvaraju FMCG tržište Srbije
Događaj Proizvedeno u Srbiji nije zamišljen samo kao konferencijski program. Beli dvor treba da postane mesto susreta generalnih direktora i drugih vodećih ljudi proizvođača, trgovaca, distributera i kompanija koje čine FMCG ekosistem Srbije.
Publiku događaja činiće domaći i internacionalni proizvođači koji imaju proizvodnju u Srbiji, trgovci svih formata, distributeri, istraživačke kuće, kompanije iz oblasti logistike, marketinga, IT-a i drugih usluga za FMCG industriju, kao i predstavnici relevantnih institucija.
Nakon stručnog dela programa sledi networking, koktel i posluženje hrane i pića, sa ciljem da se razgovor započet tokom programa nastavi direktno među ljudima koji donose odluke i mogu da utiču na dalji razvoj tržišta.
Partneri projekta – dobrodošli
IN STORE Srbija poziva kompanije koje prepoznaju značaj domaće proizvodnje i žele da podrže prvo izdanje događaja Proizvedeno u Srbiji da postanu deo projekta.
POKROVITELJ DOGAĐAJA
Najviši nivo partnerstva i centralno pozicioniranje kompanije uz projekat „Proizvedeno u Srbiji“.
ČUVAR TRADICIJE
Kategorija namenjena kompanijama i brendovima koji svojim dugogodišnjim prisustvom, proizvodnjom i nasleđem predstavljaju deo istorije FMCG industrije u Srbiji.
PRIJATELJ DOGAĐAJA
Partneri koji žele da podrže inicijativu i budu prisutni uz vodeće kompanije i donosioce odluka FMCG industrije.
Događaj Proizvedeno u Srbiji ima ambiciju da preraste u tradicionalno godišnje okupljanje FMCG industrije, odnosno dugoročnu platformu koja će povezivati proizvođače, trgovce, distributere i druge aktere oko tema domaće proizvodnje, potrošača i razvoja tržišta.
Prvo okupljanje je 22. septembra, od 19 časova, na Belom dvoru. Da li ste sa nama?
