Milan Vuković, rukovodilac marketinga, Domaći Trgovački Lanac: Dobro jutro komšija! (al’ binarnim kodom)

U godinama koje su usledile, tehnika i tehnologija su nastavile da se usavršavaju i unapređuju, dok je u isto vreme filmska priča, postajala nevažna i praktično sporedna stvar… Ovo nažalost, nije karakteristično samo za filmsku industriju, već i za mnoge druge oblasti ljudskog života i rada. Napredak robotike, IT tehnologija, veštačke inteligencije i ostalih bakrača nam je do izvesne mere svakako od velike koristi, međutim, preko određene granice, može da postane samo sebi svrha i dovede do suprotnih efekata. Pomenuti trendovi nisu zaobišli ni sektor usluga, a time ni FMCG industriju i maloprodaju. Nekada ste bili prinuđeni da birate u okviru veoma ograničenog asortimana, reklame o proizvodima vidite samo na televiziji, na kasi čekate “satima” dok kasirka ručno ne iskuca sve cene... Danas, međutim, ima toliko robe da ne znate šta pre da izaberete, mobilne aplikacije, automatizaciju, samouslužne kase, pakovanja od najsavremenijih materijala, najrazličitije uslove plaćanja i prodajne akcije… Nema šta nema, tako da možemo slobodno da kažemo, da trenutno živimo u zlatnom dobu maloprodanih usluga i konzumerizma. | Da li će nam, ubuduće, već na samom ulaza u radnju, čitati misli, želje i potrebe - pa shodno tome odmah emitovati reklame i menjati sadržaj rafova | Međutim, dokle će sve to trajati, i da li će se napredak tehnike i tehnologije zaustaviti, pre nego postane potpuno dehumanizovan? Da li će nam ubuduće, već na samom ulaza u radnju, čitati misli, želje i potrebe - pa shodno tome odmah emitovati reklame i menjati sadržaj rafova? Da li će nam suvomesnate proizvode seći roboti, koji rade u dve smene bez pauze i pritom ne greše u debljini sečenja i gramaži koju smo tražili? Možda će nam cegere iz kupovine, do kuće ubuduće nositi mali dronovi? A možda, pak, nećemo ni morati da razmišljamo, krećemo se i išta pipamo, već će sve poslove u naše ime završavati roboti i veštačka inteligencija… No, da li će nam u tom slučaju nedostajati, tamo neki simpatični čikica, koji ume da bude veoma spor i dosadan, žali se na sve i svašta i često naseče više nego što smo tražili - ali nas zato uvek dočeka raširenih ruku i dobaci: Dobro jutro komšija, kako smo danas? Svaka čast tehnologiji, ali iskren osmeh je nešto nezamenjivo!