MMF prognozira 3% privrednog rasta, snažniji zamah zavisi od novih investicija

*U Srbiji su se šanse za uspeh malo smanjile, predviđamo 3% rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Važno je da se ulaže u ljudski kapital i da se poboljša poslovno okruženje. Da bi zadržala rast Srbija mora da dovede kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje. Među prioritetima mi vidimo privredno pravo i transparentno i pravično sprovođenje ugovora. Takođe, potrebno digitalizovati privredne sudove, što bi dovelo do veće efikasnosti, i modernizovati Zakon o radu i propise o radu, kao i unaprediti regulativu u vezi sa privremenim i povremenim poslovima*, istakao je **Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji.** On je naveo da je, prema indeksu spremnosti za korišćenje veštačke inteligencije, Srbija rangirana kao prva zemlja na Zapadnom Balkanu, ali da i dalje postoji značajan prostor za unapređenje, naročito u domenu obrazovanja. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/Lev_Ratnovski,_stalni_predstavnik_MMF-a_za_Srbiju_(Large).webp) Na panelu je istaknuto da EU ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, na koji se plasira dve trećine izvoza. Kada je u pitanju trgovina sa svetom, tokom 2025. ukupan izvoz porastao je 8,4%, dok je uvoz rastao 7,2%, uz spoljnotrgovinski deficit od 8,8 milijardi evra. *Kao kontinentalna zemlja, Srbija doslovno živi od protočnosti svojih granica – svaki sat zadržavanja kamiona znači veće troškove i manju konkurentnost naših izvoznika. Dok je Evropska unija naše ključno tržište, nove mere poput sistema EES, evidentiranja ulazaka i izlazaka iz EU, i dodatnih regulatornih zahteva stavljaju pred privredu ozbiljan test izdržljivosti. Zato je presudno da obezbedimo brze i predvidive procedure, ali i snažnu institucionalnu podršku kompanijama, kako bi Srbija iz ovog talasa promena izašla konkurentnija, otpornija i spremna za dugoročnu igru na evropskom tržištu*, naveo je **Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu NALED-a.** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/Aleksandar_Simić_NALED_(Large).webp) Posebna pažnja posvećena je padu priliva stranih direktnih investicija, koje su tokom 2025. godine iznosile 3,8% BDP-a, odnosno oko 2,5 milijarde evra – približno upola manje nego prethodne godine. Govoreći o fiskalnim kretanjima, rečeno je da javni dug ostaje ispod 50% BDP-a, ali da se u 2026. očekuje blagi rast deficita na oko 3% BDP-a, prvenstveno zbog visokih javnih investicija. *Foto: NALED*