Nada Stamatović, Korporativne komunikacije Nelt Grupe: Komunikacijska revolucija

Verbalna se razvila u periodu 50.000 i 30.000 p.n.e. Upotreba tehnologije u komunikaciji može se uzeti u obzir od prve upotrebe simbola 30.000 godina p.n.e. poput pećinskih slika, petroglifa. Hijeroglifi, klinasto pismo, alfabet omogućili su bolju komunikaciju, razumevanje i prenos znanja kroz pisane sadržaje. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/4d8449a1b09fe0010b0e19f6e8f10f22.jpg) Tri milenijuma je moralo da prođe da bi se dogodila revolucija u načinu na koji su pisani sadržaji nastajali. Pokrenuo ju je Gutenberg štamparskom mašinom. Ovim je omogućena njihova masovna proizvodnja. Devetnaesti i prva polovina XX veka doneli su fotografiju, telegraf, telefon, filmove, radio, televiziju, omogućivši masovnu komunikaciju i globalizaciju. Pojava PC računara 1975, mobilnih telefona 1983. i kasnije interneta 1989. pokrenula je novu eru promena u društvenom i političkom životu, stilovima korporativnog upravljanja, porodičnim vezama, radnim navikama. Promene nam se dešavaju u hodu, a mi se trudimo da ih brzo uvedemo u privatni i poslovni život. Video konferencije, učenje “na daljinu”, viber, whatsup, društvene mreže, brojne aplikacije nastaju kao komunikacijska potreba. Sastanci se održavaju preko zooma, teamsa. Razgovaramo sa porodicom i prijateljima gledajući se preko displeja mobilnih telefona. Online prodaja dala je novu dimenziju informisanju potrošača i kupovini iz fotelje. Viralnost tj. brzina širenja i prosleđivanja informacija je, uz pomoć društvenih mreža, dobila vrtoglavo ubrzanje Komunikacija i dalje povezuje društvo, korporacije, porodice, naučne krugove. Dostupnost informacija, i brzina kojom do njih može da se dođe, je fascinantna. Upitno je kako ih koristimo. Da li su izvori kredibilni, da li su informacije tačne? Viralnost tj. brzina širenja i prosleđivanja informacija je, uz pomoć društvenih mreža, dobila vrtoglavo ubrzanje. Ako se tome doda mogućnost da se tokom prenosa one dodatno transformišu, kao krajnji rezultat dobijamo veliki broj dezinformisanih ljudi sa stavovima baziranim na netačnom. Sa tim se suočavamo svakodnevno. U periodu pandemije, posebno. Ona nam je jasno ukazala na to da je znanje moć, a da neznanje može da bude veoma opasno. Tehnološka moć raste, ali potencijalne opasnosti, takođe, eskaliraju. Možete da upotrebite sve informacije koje pronađete, ali uz dozu nepoverenja i sopstveno prosuđivanje“, izjavio je Alan Tofler, američki futurista i pisac poznat po komentarima o digitalnoj i komunikacijskoj revoluciji. Da li ćemo informacije da koristimo doslovno ili ćemo kritički da razmišljamo? Da li ćemo da budemo gospodari ili sluge novih tehnologija? Od nas zavisi.