NALED: Podrška malim biznisima da besplatno uvedu bezgotovinska plaćanja i u 2026.

Svi mali biznisi koji u prethodnih godinu dana nisu prihvatili kartična plaćanja, a žele da ih uvedu, mogu već sada da iskažu interesovanje za subvencije POS programa 2.0 preko portala [boljinacin.rs](https://boljinacin.rs/). Subvencije će kao i do sada obuhvatiti besplatnu instalaciju i korišćenje POS terminala, uz dodatno sniženu trgovačku naknadu za Visa i Mastercard kartice u trajanju do godinu dana, bez ikakvih fiksnih troškova i bez obaveza po isteku subvencije. U proteklih 10 godina Srbija je napravila značajan iskorak u razvoju bezgotovinskih plaćanja, koja su uz druge mere iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije doprinela da se obim nelegalnog poslovanja smanji sa 29% na 21% BDP-a. Zahvaljujući tome, milijarde evra vraćene su iz nelegalnih tokova u budžet. Međutim, po obimu digitalnih transakcija, koje su dostigle skoro 95 milijardi evra, Srbija još nije dostigla zemlje Srednje i Istočne Evrope. Kod nas je taj nivo oko 12%, u tim državama oko 16-17%, a na nivou cele EU 19%. *Analize sprovedene u okviru Inicijative „Bolji način“ pokazuju da dalji razvoj bezgotovinskih plaćanja i dostizanje evropskog proseka može da smanji sivu ekonomiju za dodatnih 2,4% BDP i da donese dodatnih 500 miliona evra prihoda državi. Ali, da bi građani uvek i svuda mogli da plaćaju bezgotovinski, potrebno je podržati male biznise da imaju POS, odnosno da prihvataju kartice i IPS*, ističe **Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.** Za male biznise je posebno važno to što uvođenje POS-ova bilo u fizičkim ili onlajn prodavnicama donosi mogućnosti za dodatne prihode i širenje tržišta – što potvrđuju dosadašnji rezultati POS programa. *Program Bolji način pokazao je i do sada izuzetnu uspešnost - preko POS terminala uvedenih kroz program ostvareno je više od 118 miliona evra prometa, a čak 94% korisnika subvencije navodi da im je uvođenje bezgotovinskih plaćanja unapredilo poslovanje. Najveće interesovanje pokazali su upravo mali biznisi iz sektora trgovine, smeštaja i ishrane, prerađivačke industrije i različitih uslužnih delatnosti što jasno pokazuje da bezgotovinsko plaćanje nije samo trend, već realna potreba koja donosi rast, veću vidljivost i veće poverenje kupaca,* objašnjava **Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.** To znači da su trgovci prepoznali ne samo lakšu i sigurniju naplatu, već i realnu korist od uvođenja digitalnog plaćanja. U prethodnom ciklusu POS programa koji je trajao do 5. decembra, za terminale su najviše bili zainteresovani mali biznisi iz Šumadija i Zapadna Srbija, zatim Vojvodina, a onda i Beograd. S druge strane, potrošači kao korisnici bezgotovinskog plaćanja, smatraju da bi bilo korisno da se ono uvede najpre na pijacama i u frizerskim i kozmetičkim salonima, zatim za plaćanje usluga majstora, kao i plaćanje taksi i naknada na šalterima institucija. *Kupac danas u radnju ulazi sa telefonom u ruci, a ne sa novčanikom, i mogućnost plaćanja karticom sve češće utiče na njegovu odluku da li će kupovinu završiti na tom mestu. Zato POS programi nisu samo vid finansijske podrške, već i strateško ulaganje u konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Da su se beskontaktna plaćanja snažno razvila na našem tržištu i da donose korist celom društvu potvrđuju i rezultati našeg MasterIndex istraživanja 2025, prema kojima je beskontaktno plaćanje najprepoznatljivija funkcionalnost među 61 odsto korisnika, dok potrošači istovremeno poručuju da bi kartice koristili još češće kada bi POS terminali bili dostupniji - od pijaca i kioska do taksi vozila i lokalnih servisa. Podaci takođe pokazuju da digitalni alati postaju sastavni deo poslovanja, jer ih polovina preduzeća već koristi ili prepoznaje njihovu vrednost, što jasno ukazuje da je digitalna infrastruktura danas osnov savremenog finansijskog upravljanja i preduslov daljeg rasta,* izjavila je **Jelena Sretenović, potpredsednica i direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.** Istraživanja su pokazala da skoro 80% građana i privrede smatra da nema opravdanja za nelegalno poslovanje, a jačanju svesti o značaju borbe protiv sive ekonomije umnogome je doprinela i državna nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, u koju su uz podršku Inicijative „Bolji način“ uključena i bezgotovinska plaćanja. Inicijativa „Bolji način“ je zajednički projekat Nemačke razvojne saradnje (GIZ), i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Srbije. POS program su do danas podržale AIK, Banka Intesa, Erste, HalkBanka, NLB Komercijalna, OTP, PaySpot, ProCredit, Raiffeisen i UniCredit i četiri dobavljača POS terminala - PayTen, Mellon, Unipos и Zeta System, a u budućnosti se očekuje da se Programu priključe i dobavljači pametnih fiskalnih kasa.