NALED: Primena ESG kriterijuma izazov, ali i šansa za veću konkurentnost i izvoz

To je zaključak predstavnika korporacija, malih i srednjih preduzeća, startapa, naučne zajednice, institucija, bankarskog sektora i civilnih organizacija sa okruglog stola „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji je organizovao NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida). *ESG regulative donose brojne izazove kojima su izložene sve ekonomije EU i svi učesnici u lancima snabdevanja, a pritisak je još snažniji na privrede Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Međutim, adekvatan odgovor na ove zahteve i primena ESG standarda mogu biti i šansa za našu privredu, ne samo da zaustavi zaostajanje za evropskim ekonomijama, nego i da taj proces preokrene, podigne konkurentnost i prisutnost na EU tržištima,* istakao je **direktor za poslovno savetovanje u PwC Vladislav Cvetković.** On je predstavio Analizu karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i izradio NALED, u saradnji sa kompanijom PwC, uz podršku Sida, u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“. Istraživanje je urađeno na nivou celog lanca od njive do trpeze, a nalazi pokazuju da ova industrija godišnje emituje šest miliona tona CO₂. Od toga 66% dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24% . Bitno je da se sprovede tranzicija sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu, jer ovaj sektor učestvuje sa 7% u BDP-u i čini 18% ukupnog godišnjeg izvoza Srbije . Osim sistemske podrške velikim kompanijama i korporacijama, koje su i najdalje odmakle u ESG tranziciji, dodatna pomoć biće potrebna malim i srednjim preduzećima, koji čine 90% privrednih subjekata u Srbiji i imaju udeo od oko 50% u BDP-u, a kako bi sačuvali svoju konkurentsku poziciju u lancima snabdevanja i iskoristili ESG potencijal za rast i kreiranje nove vrednosti. Učesnici su se složili i da je značajno uvezivanje nauke i privrede u procesu tranzicije ka održivom poslovanju. Smiljana Krivokuća, direktorka BIO4, ukazala je da će država kroz rad kampusa, strateški osnaživati i usmeravati zajedničko kreiranje inovativnih rešenja ka ubrzavanju zelene i digitalne tranzicije. Milena Popović Martinelli iz EBRD-ja istakla je da postoje izvori finansiranja za zelene projekte, kao i da je potrebno obezbediti bespovratna sredstva za inovativne investicije.