Napuštene državne oranice pogodne za podizanje voćnjaka i vinograda

On za Tanjug objašnjava da je u poslednje tri godine država u zakup dala više od 5.000 hektara ovakvog zemljišta. Prema njegovim rečima investitori su na toj nekada zaparloženoj zemlji u najvećem broju slučajeva uložili u podizanje intenzivnih zasada voća ili vinove loze, dakle u proizvodnju koja uglavnom donosi visoke prihode. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/489344809af2936f04c15a29dbded112.jpg) Lakić navodi da za uzimanje u zakup ovog zemljištva mogu da konkurišu svi poljoprivrednici koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Zemljište se u zakup izdaje na osnovu javnog konkursa koji oglašavaju jednice lokalne samouprave za zemljište na svojoj teritoriji, a proces izdavanja zemljišta se sada obavlja digitalnim putem. Dodaje da zemljištu koje se daje u zakup ne sme biti opterećeno nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, niti sme biti predmet bilo kakvih zahteva za restituciju. Što se tiče cene zakupa, početna cena je nula dinara. Ona i ostane tolika pod uslovom da niko ne ponudi više, a u protivnom zemljište se izdaje po najvećoj ponuđenoj ceni. Ta početna cena, prema rečima sagovornika Tanjuga, važi samo za prvih pet godina, koliki je i inače rok da se zemljište stavi u funkciju, odnosno osposobi za poljoprivrednu proizvodnju. Nakon isteka tog roka plaća se druga cena, koja zavisi od površine zemljišta koje je uzeto u zakup: *Za površine manje od 10 hektara plaća se zakupnina koja je za 10% manja od prosečne cene zakupa u mestu gde se zemlja nalazi. Kod površina do 50 hektara plaća se 40% prosečne cene, a za površine veće od 50 ha, 60% cene*. Navodi da zaparloženog zemljišta ima po celoj Srbiji, ali da se njegova tačna površina ne zna precizno i da je država u prethodne dve godine uradila dosta da utvrdi kakvo je stanje tog zemljišta. On ističe da iako je ovo zemljište sada u veoma lošem stanju i u startu zahteva veliku investiciju da se osposobi za proizvodnju, ono često ima jednu drugu povoljnu stranu. Reč je o tome da su recimo zemljišta na kojima su nekada bili voćnjaci u svojini društvenih preduzeća ili poljoprivrednih kombinata, odlična za voćarsku proizvodnju. To garantuje činjenica da su 50-ih, 60-ih godina prošlog veka, pre podizanja zasada rađene analize koje su potvrđivale da je zemljište pogodno za gajenje određenih sorti voća. *Izvor: [eKapija/Tanjug](https://www.ekapija.com/news/3137784/na-napustenim-drzavnim-oranicama-investitori-podizu-moderne-vocnjake-i-vinograde) Foto: Pixabay*