Pčelarev sin: Med sa potpisom jedne porodice

***Priredila: Milica Milutinović, [milica@instore.rs](mailto:milica@instore.rs)*** **![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/med-kolaz.jpg)** *Pčelarstvom se bavim od kako znam sa sebe pomažući mojim roditeljima. Pčelarstvo je porodičan posao i za svakog se uvek može naći odgovarajuće zaduženje. Tako sam ja prvo bio zadužen za ručno okretanje vrcaljke, kasnije kao šegrt na pčelinjaku, a onda i kao radnik u transportu košnica. Kasnije sam uvideo probleme u prodaji meda na veliko, pa sam odlučio da zaustavimo tu vrstu prodaje i da prodajemo med samo na malo - na teglu. Zato mi je trebalo prepoznatljivo ime i logo, koje sam dugo tražio. Tu su mi pomogle moje kolege sa fakulteta, a logo mi je nacrtao prijatelj dizajner samo na osnovu moje priče*, ispričao nam je Stefan. U početku je med dostavljao pešice i biciklom, a sada to čini automobilom – jer se broj porudžbina stalno povećava. Danas je cela porodica uključena u rad gazdinstva: Stefan kao glavni pčelar, supruga koja izrađuje API-kozmetiku Pčelarev sin, otac kao pčelar i majka koja pomaže u vrcanju. Njihovo pčelarsko gazdinstvo broji 200 košnica, a pčele sele tokom cele sezone kako bi imali što više vrsta meda. Prva paša u sezoni je paša uljane repice koju imaju u njihovom zimovniku u Petrovčiću. Zatim sele pčele na obronke Kosmaja, odakle proizvode bagremov med, potom ih premeštaju na Frušku Goru odakle im lipov med. Nakon toga, pčele sele u Banat na suncokret odakle imaju suncokretov med, a na kraju idu u Banat kraj Dunava, odakle imaju livadski ili šumski med - zavisno od toga šta priroda iznedri. Stefan nam objašnjava da je priroda, upravo ta koja diktira koliko će meda izvrcati, nakon što oni urade sve što je do njih. Med, inače, ne kombinuju sa drugim sastojcima, to ostavljaju kupcima da sami odaberu. *Osim meda proizvodimo i propolis kojim pravimo naše propolis kapi i vosak za naše potrebe za stvaranje satnih osnova, ali i za prodaju - i to najčešće za kreme koje drugi ljudi prave. Naš vosak koristimo i za stvaranje naših melema i krema pod nazivom Pčelarev sin - apikozmetika. U pitanju su vrlo jednostavni proizvodi sa najviše tri ili četiri sastojka, potpuno prirodni. Sve proizvode pravimo ručno i izdvajamo meleme: od nevena i smilja, lavande, kantariona i mandarine, i ruzmarina i sibirskog bora. Pravimo i balzam posle brijanja od hajdučke i limun trave i kremu od gaveza i mente. Bitno je napomenuti da imamo kontrolu nad kvalitetom voska koji koristimo i znamo da je 100% prirodan, dok proizvođač krema koji ne proizvodi sam vosak već ga kupuje ne može znati koji procenat parafina ima u tom kupljenom vosku*, objašnjava Stefan. Osnova poslovanja Pčelarevog sina je bazirana na dostavi na kućnu adresu. Svake subote Stefan lično dostavlja med kupcima i mnogima se taj vid prodaje sviđa. On smatra da je vrlo bitno da kupac ne plaća skupu poštarinu i time im očuva budžet, a sa druge strane i oni - proizvođači dobiju punu cenu proizvoda, tako da su svi zadovoljni. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/krema-kolaz.jpg) *Tokom jeseni Super Vero ima akciju da ugosti male proizvođače i da im ustupi deo rafa, a mi smo ponosni što smo bili deo prodaje u jednom takvom mega marketu. Super Vero je lanac koji nema puno objekata i koji je baš po našoj meri da možemo da ga opslužimo količinom meda koju proizvedemo. Dosta kupaca je izrazilo pozitivne reakcije na to jer su mogli u vremenu kada njima odgovara da nađu naš premijum proizvod u marketu i kupe ga uz druge proizvode i tako sebi sačuvaju vreme obavivši celokupnu kupovinu za domaćinstvo. Za sada ćemo se zadržati na ovoj kratkotrajnoj akciji jer nemamo dovoljnu količinu meda da bismo opsluživali veće markete. Želim da budemo usmereni na kvalitet, a nikako na kvantitet*, izričit je Stefan. | Društvene mreže kao mesto susreta sa kupcimaNajčešći marketing koji praktikujemo je komunikacija putem društvenih mreža. Mnogi naši kupci provode vreme na društvenim mrežama i tu smo blizu njih za sva pitanja i nedoumice oko konzumiranja pčelinjih proizvoda. Takođe, društvene mreže su i platforma koja nam omogućava da budemo iskreni, da ljudima predstavimo naše bavljenje pčelarstvom i kako to izgleda u svakodnevici. Kupcima se to izuzetno sviđa i vrlo lako su se povezali sa nama i našim brendom. Povezanost je tolika da svake subote kada se vratim kući sa dostave donesem barem jedan poklon za našeg sina koji ima godinu dana. Kupci ga jednostavno poznaju kao da je deo njihove porodice, a samim tim i mi lepe događaje iz naše porodice možemo da podelimo sa njima. Smatram, takođe, da je i lična dostava i lični kontakt sa kupcima vrlo bitan, jer kroz moju priču direktno sa njima oni stiču sliku o Pčelarevom sinu i porodici koja gradi ovo ime, kaže nam naš sagovornik. | Stefan ne krije izazove sa kojima se suočavaju mali proizvođači u Srbiji. Na prvom mestu to je problem oligopola u otkupu meda, zatim niske subvencije u poređenju sa susednim zemljama, kao i nedostatak kvalitetnih laboratorija za analizu meda. Uz to, klimatske promene dodatno komplikuju njihov posao jer dovode do poremećaja perioda cvetanja biljaka, aktivnosti pčela i selidbe ptica pčelarica koje jedu pčele. U takvim uslovima je dosta izazovno ispratiti sukcesivno cvetanje medonosnog bilja i otežano je planiranje proizvodnje. Među planovima za budućnost, prema njegovim rečima, su povećanje broja košnica, a time potencijalno i proizvodnje meda: *Kvalitetan med na tržištu kao proizvod je deficitaran, te bismo želeli da se naš med nađe u jednom od marketa u većim gradovima u Srbiji.* Pitali smo ga kada se osvrne unazad i uporedi njihove početke sa današnjim vremenom, koje bi to bile glavne prednosti, a koje mane današnjeg pčelarstva. *Glavna prednost današnjeg pčelarstva je veći izbor opreme i vidova transporta pčela. Pre su vrcaljke bile ručne, a danas rade na struju. Pre smo unosili jednu po jednu košnicu u kamion, a sada selimo košnice u kontejneru koji može jedna osoba da preseli. Mane su klimatske promene i slobodna trgovina sa Kinom gde se na naše tržište uvozi med upitnog kvaliteta po četiri puta nižoj ceni od naše izvozne cene kvalitetnog i pravog meda. Uvoz ovog jeftinog proizvoda koji je samo imitacija meda je porastao 300% prošle godine. Nepostojanje inspekcije i pravila dovode potrošače u zabludu, a manjak jasnog raspoznavanja kvaliteta meda u tegli dovodi da cena kvalitetnog meda bude približna ceni nekvalitetnog meda*, objašnjava nam Stefan. *Foto: Pčelarev sin*