Poresko opterećenje minimalca moguće smanjiti i za trećinu

To je pokazala analiza *Sistem oporezivanja rada i mogući pravci reforme*, koju će NALED uskoro predstaviti, zajedno sa pregledom opcija kako poresko opterećenje plata smanjiti u korist radnika i poslodavaca. U ovogodišnjem istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, najviše privrednika (49%) navelo je visoke poreze i doprinose kao najveći problem s kojim se suočavaju. Više od tri četvrtine vidi ih kao ključni uzrok neformalnog poslovanja. *Sistem oporezivanja rada je veoma kompleksan i zato bi se trebalo najpre fokusirati na poresko rasterećenje najnižih plata koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje, jer je jedna od karakteristika našeg sistema nizak nivo progresivnosti oporezivanja. Time bi se otvorio prostor za povećanje plata i smanjenje rada na crno. Najnižu zaradu prema postojećim procenama dobija između 350.000 i 400.000 ljudi, odnosno svaki peti zaposleni,* kaže **direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević**. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u našoj zemlji za avgust je iznosila nešto više od 75.000 dinara, dok je medijalna neto plata vredela 57.911 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo niža primanja od tog iznosa. Prema Vasiljevićevim rečima, postoji više načina na koje se može značajnije uticati na poresko rasterećenje rada, od povećanja neoporezivog dela zarade, preko promene stope poreza na zarade koja je poslednjih deceniju i po smanjena sa 14% na 10% do umanjenja osnovice za obračun pojedinačnih ili svih doprinosa. Takođe, treba razmotriti i mogućnost da se opterećenje rada ne posmatra samo na nivou zaposlenog, već da se u obzir uzmu i izdržavani članovi porodice. Naime, upravo na tom nivou analize je najvidljiviji visok nivo fiskalnog opterećenja zarada u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje u regionu, na šta je ukazivao i Fiskalni savet. *Predlog NALED-a je da se razmišlja u pravcu ukidanja doprinosa za zdravstvo i prelazak na finansiranje iz budžeta odnosno opštih poreza, čime bi svi građani imali zdravstveno osiguranje. U analizi ćemo dati nekoliko mogućih varijanti za realizaciju ove ideje, sa kalkulacijom kako nadomestiti gubitak prihoda po osnovu ovog doprinosa,* navodi **Vasiljević**. Sistem oporezivanja rada u Srbiji postavljen je tako da, formalno posmatrano, deo obaveza snosi radnik, a deo poslodavac, ali u praksi sve obaveze isplaćuje poslodavac. Dok obaveze za doprinose radnik i poslodavac dele, porez na zaradu je, barem na papiru, obaveza radnika. Analiza NALED-a pokazuje da je od 2014. do 2021. neoporezivi deo zarade značajno povećan (najviše 2018. i prošle godine). S druge strane, zbirna stopa poreza i doprinosa na teret zaposlenog praktično se nije menjala i iznosi 29,9%, s obzirom na to da je u tom periodu doprinos za PIO povećan za jedan procentni poen dok je zdravstveni doprinos smanjen za isto toliko. Do rasterećenja je došlo u delu obaveza na teret poslodavca, pre svega zahvaljujući ukidanju doprinosa za nezaposlenost (0,75%) od 2019. i smanjenju doprinosa za PIO za 0,5 procentnih poena od 2020. Ukupno rasterećenje u ovom periodu iznosilo je svega 1,25 procentnih poena. *izvor, foto: NALED*