Poslovni savetnik: Brendiranje objekata, kockanje ili sigurica?

Kada kontinuirano radite neki posao, npr. brendirate lanac maloprodajnih objekata, gde praktično copy/paste replicirate isto rešenje iz objekta u objekat, realizaciju je relativno lako organizovati i to sasvim rutinski može da teče. Naravno, podrazumeva se da na ključnim pozicijama imate ljude koji to znaju da rade. Međutim, kada se zahteva neka "radikalna operacija" - treba nešto da se kapitalno menja, npr. da se uvede novi vizuelni identitet u kratkom roku ili velikom broju objekata, da se organizuje i promoviše nagradna igra i sl. - stvari počinju da se komplikuju. A kažu stariji da se "Na muci poznaju junaci" :) ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1655714625225.png) Pretprošle nedelje je ekipa iz Ultraplaneta radila na uvođenju novog vizuala Europromovih objekata, odn. na otvaranju prvog redizajniranog objekta koji ujedno predstavlja i novi standard u brendiranju članica DTL-a. Sve to ne bi bilo ništa posebno kompleksno da realizacija nije zahtevana, pa i urađena u bukvalno 3 radna dana. Taj projekat me je zbog svoje kompleksnosti i kratkog roka inspirisao na ovaj tekst, baš iz razloga što smo sa ljudima iz marketinga ove kompanije razvili jednu saradnju punu razumevanja i poverenja, a koja nije baš česta u Srbiji. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1655715984728.png) Opšti trend kod preduzeća koja se bave brendiranjem objekata je outsourcing ljudskih resursa na poslovima prodaje, dizajna, razvoja ali i terenske montaže, jer je to najjednostavniji način za kontrolu troškova u poslovanju. Realno, sve privrednike muči ta muka (troškovi, troškovi, troškovi,...) i to nije ništa novo niti je nerazumljivo. Na taj način, vlasnici štamparija ne moraju da misle o legalnosti angažovanih radnika, plaćanju doprinosa i poreza na zarade, godišnjim odmorima, bolovanjima, radnim odelima i zaštitnim sredstvima, vozilima, gorivu, alatu, nabavci potrošnog materijala, osiguranju, o porodicama tih ljudi... i da ne nabrajam dalje. U Srbiji trenutno prava armija ljudi radi eksternu montažu grafike, što za štampare predstavlja zaista veliku uštedu jer ih angažuju po potrebi. Na bazi ovih ušteda, ovakvi izvođači sistemski dampinguju cene usluga a kupci vođeni svojim uštedama nesvesno ulaze u ozbiljne rizike. Međutim, kako svaka medalja ima dve strane, naravno, ima je i ova. Prvi rizik su - rokovi. Kada štamparija angažuje spoljnog saradnika u montaži, kratki i 100% predvidivi rokovi su generalno nemoguća misija iz prostog razloga što ti spoljni saradnici rade za 5-10 drugih štamparija i onda balansiraju konstantno za koga će, koliko i kada raditi. Naravno, prioritet daju poslovima koji donose lakšu, bržu i jednostavniju zaradu. To donosi ozbiljan stres za osobu koja vodi projekat sa strane štamparije jer sa jedne strane ima kupca kojem se po pravilu žuri, a sa druge strane ima podizvođača (eksternog montažera) koji ne bi da ispusti nijedan posao, pa "igra simultanku" sa više štampara istovremeno. Neminovno dolazi do kašnjenja jer u nekom trenutku spoljni saradnik ne uspeva da sinhronizuje poslove koje je preuzeo i zatrpava se. Onda dolazi na red nejavljanje na telefon štampariji, a projekt menadžer štamparije počinje da ima ozbiljnu glavobolju zbog toga, dok na trećoj strani marketing menadžer klijenta (kupac) gleda u sat i znoji se, jer će nekome morati da objasni zašto brendiranje kasni. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1655715794278.png) Drugi rizik - Timski rad. Nisu svi spoljni saradnici jednako vešti za svaki posao. Jedan montira pločaste materijale, drugi je specijalista za autografiku, a treći za svetleće reklame, četvrti za banere i tekstil i tako redom. Svako radi za sebe i onda štamparija koja ih angažuje funkciniše kao fudbalski selektor reprezentacije koja nikad nije igrala zajedno i vodi ih skoro bez treninga na svetsko prvenstvo. Rezultat je vrlo verovatno predvidiv svima. Kupac se nervira jer ništa ne teče kako bi trebalo i ne izgleda dobro, štamparija vija svoje spoljne saradnike za to vreme da isprave nedostatke, a ovi prebacuju odgovornost svaki na onog drugog. Muka živa. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1655715984728.png) Treći rizik - Bezbednost. Kad pogledate fotografije ovog objekta, jasno je da ovde u realizaciji ima puno vremena provedenog na merdevinama ili mobilnim skelama i platformama. Povrede nikad nisu dobrodošle, svi tu uglavnom vode računa, ali se, nažalost, ipak dešavaju. A kada se desi povreda da mora biti pozvana služba hitne pomoći, tada pored brige za povređenu osobu, na površinu isplivava i pravna zavrzlama - većina spoljnih saradnika ili oursourcovanih montažera radi u nekoj sivoj zoni (zašto bi i inače bili drastično jeftiniji za angažovanje?): ili nisu upućeni u sve BZR mere (skr. Bezbednost i Zaštita na Radu) koje moraju da sprovode, ili ni nemaju lice za BZR, oprema im nije atestirana ili je ni nemaju, a dobar deo njih apsolutno ni ne interesuje ništa od toga jer rade neprijavljeni od danas do sutra. U takvim situacijama u problemu više nije samo štampar koji je povređenu osobu angažovao, već i odgovorno lice samog klijenta, jer je lokacija izvođenja radova u njegovoj sferi odgovornosti. Pa dolazi inspekcija za zaštitu na radu, policija sastavlja zapisnik, pa tužilaštvo... Ovo je tek priča za sebe i zaista može imati strašne posledice po mnogo aktera ako se desi. Da ne širim dalje priču (mada bih mogao), verujem da ste razumeli o čemu pričam. Ove tri situacije se skoro nikad ne dešavaju istovremeno i ja sam možda banalizovao situaciju. Ali ove stvari se dešavaju, pogotovo u kompleksnim operacijama sa kratkim rokovima, velikim brojem raznih izvođača koji istovremeno rade na malom prostoru i verovatnoća da će se desiti u saradnji sa izvođačima koji outsorcuju montažu je svakako itekako realna. A ako odluku o nabavci usluge brendiranja objekata klijent donosi na bazi cene koja je 20-30-40% povoljnija od izvođača za kojeg se sigurno zna da je sistemski organizovan (i to može da dokumentuje), gotovo je izvesno da ima posla sa ponuđačem koji nema sopstvene ljudske resurse i štedi upravo na ovim oblastima. U prevodu, niska cena donosi klijentu i omču koja visi iznad glave i vrlo malo treba da se "aktivira". Čitajući sve ovo, verujem da shvatate da brendiranje objekata može da bude mutna voda gde se mnogo toga ne vidi ispod površine. Kada tražite dugoročnog partnera za izvođenje radova u svojim maloprodajama, tražite izvođače koji sve operacije izvode sopstvenim resursima - od projektovanja (merenje objekata, provera površina, sagledavanje kompletne situacije, crtanje projekta i sastavljanje tehničkih instrukcija dizajnerima, produkciji i montažerima), preko dizajnera koji poznaju trendove, materijale i tehničke mogućnosti u ovoj oblasti i sve vreme su okrenuti vama, do produkcije i montaže koja će ovo sprovesti u delo. Oni moraju da rade svi u istom timu, da međusobno razgovaraju i razumeju sve što se dešava, a da njima rukovodi vođa projekta koji zaista ima kompetencije i stvarne mogućnosti da upravlja procesom u realnom vremenu. Jedino ovakvim odgovornim pristupom je moguće dobiti unapred poznat i stabilan ishod, uz izbegavanje pravnih i materijalnih komplikacija, te nepotrebnog stresa koji definitivno nastaje iz gore opisanih situacija. Mislim da nije teško shvatiti šta je ovde kockanje a šta sigurica. * * * Hvala na ukazanom poverenju Europromu. Oni zaista planski i temeljno rade sve u svom razvoju, a rezultate verujem da vidite i sami. Klijent za svaku pohvalu! *foto: Ultraplanet/[Igor Vorgić Linkedin](https://www.linkedin.com/pulse/brendiranje-objekata-kockanje-ili-sigurica-igor-vorgi%25C4%2587/?trackingId=lVBkloKS5jI0QTOtUSET4w%3D%3D)*