Predstavljen Indeks konkurentnosti i razvoja MSP

![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1-naslovna-slika.JPG) Preliminarni rezultati indeksa srpski MSP sektor postavljaju na srednji-niži nivo konkurentnosti i razvoja (40,5/100). Performansa u proteklom periodu i umereni optimizam za budućnost ključni je faktor sa pozitivnim uticajem, dok su aspekti savremenog poslovanja u značajnom zaostatku. U najrazvijenije sektore spadaju IKT (46,1/100), visokotehnološka proizvodnja (45,7) i srednjetehnološka proizvodnja (43,2). Sa druge strane, najmanje razvijeni su lične usluge (37) i građevinarstvo (38,1). Prema elementima poslovnog okruženja preduzeća uglavnom imaju neutralan stav (44,8). Kao ograničavajući faktor koji je tokom protekle godine donosio poteškoće mala i srednja preduzeća ističu promene cena (26,4) i visinu poreskih stopa (36,1), dok su najveći stepen zadovoljstva pokazala prema saobraćajnoj infrastrukturi (53,9). Zanimljivo je da odnos između uspešnosti preduzeća i stavu prema aspektima poslovnog okruženja karakteriše blaga negativna korelacija (-0,28). Ključni strukturni problem jeste nedostatak radne snage, prisutan u svim sektorima i na celoj teritoriji Srbije. Problem je naročito izražen u sektorima gde prevladavaju niže plaćeni poslovi i van velikih gradova. Preduzećima je gotovo podjednako teško da zadrže postojeće zaposlene (26,4), kao i da pronađu nove (24,3). Sa druge strane, aspekti procene kvaliteta radnika i njihove spremnosti da uče i odsustvo absentizma su na relativno visokom nivou (ocene oko 70). Udeo MSP izvoznika u proseku dvostruko je veći u Srbiji (39%) nego u gotovo svim zemljama EU – najsličnije Srbiji su Slovenija, Letonija i Estonija. Najveću okrenutost izvozu imaju tri najkonkurentnija sektora – izvoz u prihodima srednjetehnološke proizvodnje učestvuje sa 57%, IKT-a 49%, a visokotehnološke proizvodnje sa 48%. MSP u Srbiji nedovoljno investiraju – u novu opremu, procese, kapacitete, mašine i tehnologije. Glavni razlog jeste otežan pristup ili nedostatak eksternog finansiranja (40,2), odnosno činjenica da se preduzeća dominantno finansiraju iz ličnih izvora (samo trećina preduzeća se oslanja na banke, dok su alternativni izvori finansiranja retkost) što dalje ukazuje na slab finansijski menadžment. Inovativnost, nabavka i upotreba novih tehnologija i zelena transformacija osim značajnih finansijskih sredstava zahtevaju i tehnička, pravnička znanja, kao i međusobnu saradnju između preduzeća. U svim ovim oblastima, a pogotovo u saradnji, upravljanju intelektualnom svojinom i pripremi preduzeća za primenu propisa u oblasti zaštite životne sredine postoji veliki prostor za napredak. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/pavle-medic.JPG) U oblasti zaštite životne sredine nešto značajniji iskorak je samo u oblasti smanjivanja otpada kroz reciklažu (39), smanjenja emisije otpadnih voda/GHG (27), i povećanja energetske efikasnosti (25). Prelazak na obnovljive izvore energije odvija se u jako maloj meri (16,3), dok je upotreba električnih vozila veoma retka. Nije ohrabrujuća činjenica da su ulaganja projektovana za naredni period još slabija nego u prethodnom. Upotreba nešto jednostavnijih digitalnih rešenja kao što su ERP i CRM u Srbiji (6,3% preduzeća) je na trostruko nižem nivou u odnosu na sve zemlje EU (19,5%), u slučaju robotike i 3D štampača dvostruko (8,6% naspram 16,8%), dok je upotreba Big data, AI i IoT, u proseku pet puta ređa. Položaj žena je značajno nepovoljniji u odnosu na muškarce (vrednost indeksa rodne ravnopravnosti 31,3), najviše po pitanju vlasništva (20,1), dok su učešće žena u zaposlenosti i prisustvo na rukovodećim položajima nešto bolji (34,9 i 37,8). Analiza pojedinačnih odgovora ukazuje na prisustvo domaćih firmi koje su u analiziranim sferama konkurentnosti mogu biti ne samo domaći, već i regionalni lideri. Razlike IKR-MSP indeksa u odnosu na poznate globalne indekse uključuju značajno veći uzorak (~10X) koji omogućava praćenje na nivou pojedinačnih sektora i užih geografskih teritorija, veličinu uzorka koja otklanja kontroverze o izboru podognih preduzeća i nameštanju odgovora, fokus na MSP sektor i prilagođenost pitanja i načina obrade nacionalnom kontekstu. Rezultati će uskoro biti prikazani na online interaktivnoj platformi na kojoj će biti omogućeno praćenje rezultata po različitim dimenzijama – za ceo indeks, stubove i podkomponente. *izvor: InStore* *foto: Kopaonik Business Forumu*