Prelazak na zelenu ekonomiju - novi prostor za velike investicije

Potencijalni privredni sektori koji su identifikovani kroz Strategiju industrijske politike Srbije od 2021. do 2030. godine za zelenu tranziciju su prerađivačka industrija, posebno prehrambena, drvna industrija, građevinarstvo, primarna poljoprivreda i industrija plastike. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/18aad99bdef79a2e9b9f01de56e487c9.jpg) *Ovi sektori su takođe prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike*, kaže **Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije (PKS)**. On dodaje: *S obzirom na to da je EU u procesu tranzicije ka održivom poslovanju, a Srbija u procesu pristupanja EU, i da su na raspolaganju IPA i drugi bespovratni finansijski fondovi, potrebno je pristupiti planiranju investicija za narednu dekadu kako bi se sprovela tranzicija održivog poslovanja i ekonomskog oporavka privrede naše zemlje*. Kompanije su svesne da je neophodno uvođenje čistih tehnologija i novih veština, međutim, naročito u vreme krize, prinuđene su da smanjuju investicije i održavaju tekuće poslovanje sa minimalnim troškovima. Prema njegovim rečima, to dovodi do problema u sprovođenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je važno imati usaglašenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi. *Privredna komora Srbije u februaru pokreće digitalnu platformu kroz CE HUB, kako bi pomogla privredi, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, da unaprede tehnološka rešenja, digitalizuju proizvodnju i pređu na niskokarbonski i resursno efikasnu proizvodnju*, najavio je Mitrović. Srbija planira da dostigne godišnje stope rasta BDP-a od 6 odsto, a Mitrović kaže da PKS u tom smislu zagovara godišnja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju održive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada. *Za poslednjih 20 godina direktna šteta od klimatskih promena po privredu i lokalne zajednice koštala je našu zemlju preko sedam milijardi evra. Nedavni ekološki akcidenti u Leposaviću, pucanje brane jalovišta, i Potpećko jezero koje je zatrpano ambalažnim otpadom, pokazuju ranjivost sistema i slabu infrastrukturu za tretman otpada*, kaže Mitrović. U protekle dve decenije nije se došlo do cifre od pet odsto recikliranog komunalnog otpada godišnje. Na smetlištima, navodi, završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe, ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije. Potrebno je, ukazuje, obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambalaže od pesticida, postrojenja za opasan otpad... Izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda je u planu, kao i više od 20 centara za tretman čvrstog komunalnog otpada u Srbiji. *Ovo je velika investiciona šansa za privatne fondove i privatni kapital, da snažno podrži modele investiranja u infrastrukturu za treman otpadnih, pijaćih voda i čvrstog otpada. Potrebne investicije u životnu sredinu u Srbiji su oko 15 milijardi evra u narednih 20 godina, a benefit je rast BDP od jedan odsto godišnje u procesu zelene tranzicije srpske ekonomije*, objašnjava Mitrović. U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz domaćinstava sakupi više od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, svega 500.000 tona završi na sanitarnim deponija, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetlišta, od kojih se na 42 otpad odlaže bez ikakve kontrole. Kako bi se ovi problemi rešavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na jačanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedničkih zelenih projekata, i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju. *Izvor: InStore Foto: Pixabay*