Srbija i dalje kupuje više povrća nego što prodaje

Krompir je Srbija nekada na velika vrata izvozila, pre svega za Bugarsku i Rumuniju, međutim, od kada su ove zemlje ušle u EU, situacija se promenila, pa smo od izvoznika postali uvoznici. Slična je situacija i sa drugim povrćem, pre svega paradajzom koji je među povrćem koje Srbija najviše uvozi. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/cd2661727c62df6f614a5b9b91f978f9.jpg) U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da Srbija godišnje izveze oko 150.000 tona povrća u vrednosti od 114 mil EUR, a da se uveze 154.000 tona povrća u vrednosti od 120 mil EUR. Krompir se najviše izvozi u Severnu Makedoniju, Rusiju i Crnu Goru, paradajz u Crnu Goru, a sveža paprika u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Slovačku, dok se zamrznuta paprika najviše izvozila u Nemačku i Belgiju. Prošle godine Srbija je najviše uvozila paradajz i lubenice, a u nešto manjoj količini pasulj, crni luk, zamrznuto povrće, sveža paprika, krastavac i krompir. Paradajz je, prema podacima PKS, uvezen u vrednosti od 27 mil EUR, krompir u vrednosti od sedam miliona evra, dok su crni luk i ostale vrste luka uvezeni za tri miliona evra. Tokom protekle godine krompir smo najviše uvozili iz Holandije i Francuske, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, a crni luk iz Holandije i Severne Makedonije dok se beli luk najviše uvozio iz Kine. Najveći uvoznici svežeg povrća u Srbiji su, ističu u PKS, veliki trgovinski lanci. **Izvoz** Sveži kornišoni su se prošle godine najviše izvozili u Nemačku i Mađarsku, crni luk u Severnu Makedoniju, Bugarsku i Rumuniju, kupus u Sloveniju, Rumuniju, Crnu Goru i Nemačku, kažu u PKS. Šargarepa se najviše izvozila u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Rumuniju, zamrznuti grašak u Mađarsku i Rusku Federaciju, zamrznuta boranija u Hrvatsku, kukuruz šećerac u Belgiju, Francusku i Nemačku, smrznute mešavine povrća u Severnu Makedoniju i Rusku Federaciju. Pasulj se izvozio u Rusiju, BiH i Mađarsku, a lubenice u Nemačku, Hrvatsku i Češku. **Uvoz** Kupus se uvozio iz Severne Makedonije, sveža paprika iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije. Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, a znatno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice. *izvor: [Danas](https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/srbija-i-dalje-u-inostranstvu-kupuje-vise-povrca-nego-sto-prodaje/) foto: Pixabay*