Srbija na putu zelene transformacije

Konferenciju su otvorili **ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Anke Konrad**, i **predsednik Nemačko-srpske privredne komore, Milan Grujić**, koji su naglasili značaj saradnje Srbije i Nemačke na putu ka klimatskoj neutralnosti, kao i da zelena tranzicija i dekarbonizacija industrije nisu samo globalni izazovi već i šanse za inovacije, održiv rast i dugoročnu konkurentnost. Ambasadorka Konrad istakla je da je Mehanizam prekograničnog usklađivanja emisija ugljen-dioksida (CBAM) ključan alat Evropske unije u osiguravanju konkurentnosti klimatski prihvatljivih proizvoda: *Klimatsku neutralnost ćemo postići samo ako klimatski prihvatljivi proizvodi budu konkurentni. CBAM osigurava ravnopravne uslove za proizvođače unutar i izvan EU, pružajući podsticaje za dekarbonizaciju. Nemačka će nastaviti da podržava Srbiju na ovom putu kroz projekte poput GIZ-ove Zelene ekonomije i aktivnosti razvojne banke KfW*. Grujić je tom prilikom ukazao je na važnost edukacije i konkretnih alata za podršku privredi, kao i da su zelena transformacija i dekarbonizacija teme neraskidivo povezane sa strateškim pravcima Nemačko-srpske privredne komore. *Održivost je osnova buduće konkurentnosti. Nemačko-srpska privredna komora posvećena je osnaživanju srpskih kompanija da predvode zelenu tranziciju kroz inicijative poput AHK Green Academy Serbia, Young Energy Europe i EUREM. Pretvaranjem izazova dekarbonizacije u prilike, težimo da Srbiju pozicioniramo kao regionalnog lidera u održivom poslovanju*, naglasio je on. **Savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Radman Šelmić**, predstavio je ključne aspekte CBAM-a i ukazao na korake koje srpska privreda mora preduzeti kako bi se uspešno prilagodila novim regulativama: *Karbonska taksa (CBAM) koju je EU uvela 2023 i koja će početi da se plaća s početkom 2026 godine predstavlja temeljni izazov za srpsku privredu u pogledu održanja njene konkurentnosti na tržištu EU. Naime, takozvane ugrađene emisije u proizvode će biti monetizovane, a čini nam se da još uvek nije dovoljno razvijena svest o svim konsekvencama te radikalne promene, kao što još uvek nije spreman ni strateški odgovor na izazov CBAMa kroz dekarbonizaciju srpske privrede, koja je kompleksna i zahteva transfer znanja, adaptaciju ili promenu poslovnih procesa, unapređenje energetske i resursne efikasnosti, značajne forme zelenih investicija i koordinirani napor da bi se održala konkurentnost privrede na našem najznačajnijem izvoznom tržištu*. Tokom panel diskusije *CBAM i taksonomija: Kako regulativa EU pokreće transformaciju*, stručnjaci iz Srbije i EU osvrnuli su se na trenutne izazove i potencijale i naglasili da je prilagođavanje CBAM-u ključno za očuvanje konkurentnosti srpskih proizvoda na zahtevnom tržištu EU. **Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit Bank i Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore**, rekao je da je ubrzanje zelene tranzicije i industrijske dekarbonizacije ključno je za održivu budućnost, dok je **šefica sektora za evropske integracije i ekonomska pitanja u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Andrea Hochhuber** poručila da je CBAM jedan od ključnih alata Evropske zelene agende, kao i da je neophodno da svi akteri, uključujući vlade i industriju, budu informisani o svojim obavezama i uticaju CBAM-a, kako bi se prilagodili i osigurali održivu budućnost. **Programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi Mirjana Jovanović** istakla je da klimatske politike odavno diktiraju razvoj tržišta Evropske unije, kao i da neodlučnost i odlaganje rešavanja klimatskih pitanja Srbiju već košta mnogo: Kako bi ubuduće ostala konkurentna na tržištu EU potrebno je da klimatske promene stavimo u centar razvojnih strategija i planiranih javnih investicija. **Menadžer strateškog planiranja u Elixir Group-i Strahinja Lazarevic** saopštio je da Elixir Group proaktivno sprovodi sveobuhvatnu strategiju dekarbonizacije proizvodnih procesa, što će, kako je rekao, omogućiti postepeno smanjenje ugljeničnog otiska i dostizanje ugljenične neutralnosti, u skladu sa dinamikom postepenog ukidanja dozvoljenih emisija koje je odredila Evropska komisija. Osim diskusija, poseban akcenat je stavljen na osvešćivanje individualnog doprinosa klimatskim promenama. Tokom konferencije spovedeno je merenje ugljeničnog otiska, ukazujući na važnost svakodnevnih aktivnosti u smanjenju emisija. Konferencija Climate Talks predstavlja početak kontinuiranog dijaloga između aktera iz Nemačke i Srbije, sa zajedničkim ciljem da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent. *Izvor: InStore* *Foto: Stefan Simonović*