Šta bi trebalo da znate ako planirate poslovanje preko interneta?

Šta to konkretno znači za kompanije? Ukoliko one, na primer, žele da se oglase na televiziji ili u štampanom mediju, teško da će njihovu reklamu za jedan mesec imati prilike da vidi čak 3,99 miliona ljudi. Još je manje verovatno da će toliko njih ušetati u neku njihovu prodavnicu i kupiti robu koju želi. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1781313232658.jpg) Ovo naravno ne znači da će sve kompanije sa prisustvom na internetu automatski poslovati uspešno i privlačiti milione posetilaca na svoje veb sajtove. Kao i u poslovanju u fizičkom svetu, one moraju ispuniti mnogo uslova da bi se mogle nazvati uspešnima. Na primer, moraju na atraktivan način ponuditi traženu robu i ostvariti dobru komunikaciju sa kupcima. Međutim, još važnije od ovog je pitanje kakve kanale za komunikaciju će koristiti. Jedan od najznačajnijih kanala je dobro optimizovan i bezbedan veb-sajt. **Kako prodati proizvod ili uslugu?** Svakoj kompaniji koja posluje bar delimično preko interneta cilj je da joj se to poslovanje isplati. Srećom po naše privrednike, onlajn kupovina je sve učestalija u Srbiji i njena vrednost se iz godine u godinu povećava. Ali, šta je potrebno da bi baš vaša firma zabeležila dobre prodajne rezultate preko interneta? Većina nas će prvo pomisliti na kvalitetno izrađen, bezbedan i funkcionalan veb-sajt, i biće u pravu. Međutim, malo ko će se setiti još jednog bitnog elementa uspešnog poslovanja na internetu - poslovne imejl adrese. Naime, istraživanje pod nazivom “Uticaj veb-sajta i brendiranje e-pošte na poslovanje kompanija na internetu” je pokazalo da preko 3/4 onlajn kupaca više veruje firmama sa brendiranim imejlom (imejl adresama koje u sebi sadrže internet domene firmi) i pre bi odgovorilo na e-poštu preduzeća sa brendiranim imejlom nego onog koje komunicira putem besplatnih servisa kao što je na primer Gmail. Ispitanici tvrde i da im, kada firma nema zvanični veb-sajt, potvrda njenog identiteta predstavlja problem, što znači da će oni tada biti nepoverljivi prema takvoj firmi. Osim toga, kupci kažu i da kompanije koje nemaju svoj sajt nije lako pronaći na internetu, a posebno je komplikovano doći do njihovog kontakta. Sve to ne doprinosi boljoj prodaji njihovih proizvoda. Dakle, posedovanje veb-sajta i poslovnog imejla je veoma bitna stavka za svaku ozbiljnu kompaniju koja planira da posluje preko interneta. **Odabir pravog domena** No, da biste kreirali i postavili sajt, prvo morate pronaći adekvatnu adresu za njega. Potrebno je dakle da registrujete domen, birajući za njega adekvatan naziv, najčešće onaj koji odgovara nazivu vaše firme, a koji je, po mogućstvu, kratak i pamtljiv. Pritom, savetuje se i odabir adekvatne domenske ekstenzije koja vam može biti velika podrška u onlajn poslovanju. Postoje dve osnovne vrste domena - generički i nacionalni. Generički su oni sa nastavkom .COM, .ORG, .BIZ i slično, a nacionalni oni koji upućuju na zemlju porekla sajta koji je na tom domenu, u našem slučaju to su latinični .RS i ćirilični .СРБ. Ukoliko odaberete nacionalni domen, sajt vaše firme će u pretragama interneta iz inostranstva imati istu polaznu osnovu kao i sajtovi koji se nalaze na generičkim domenima. Drugim rečima, biće rangirani podjednako dobro na, na primer, Guglu. Međutim, ukoliko za vašim sajtom na .RS ili .СРБ domenu u pretraživaču traga neko iz Srbije, on će biti bolje pozicioniran nego sajt na domenu istog naziva sa .COM ekstenzijom. Sve ovo naravno važi pod uslovom da su svi veb-sajtovi o kojima govorimo podjednako optimizovani. Nacionalni domeni se zato preporučuju svima, a ponajviše kompanijama kojima je u poslovanju značajno isticanje identiteta, poput onih koje trguju proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, kakvi su, primera radi, užička pršuta, rtanjski čaj, homoljski med, itd. **Kojim domenima se najviše veruje i zašto?** Pored boljeg pozicioniranja u rezultatima pretrage i potvrde autentičnosti, sajtovi na nacionalnim domenima imaju i dodatne prednosti. Prema rezultatima već pomenutog istraživanja o uticaju veb-sajta na poslovanje kompanija, najveći broj korisnika interneta u našoj zemlji (62%) veruje sajtovima koji se nalaze na našem nacionalnom .RS domenu. Posle ovog domena, najviše poverenja (28%) se poklanja sajtovima koji u nazivu domena imaju ekstenzije .COM. Poverenje kupaca je uvek bilo prioritet za kompanije, a njegov značaj još je istaknutiji danas, u vremenu brzog rasta onlajn kupovine ali i broja hakerskih napada. Iz tog razloga preduzeća ulažu sve više sredstava u sticanje i zadržavanje poverenja kupaca, a jedna od značajnih stavki u tim ulaganjima je investiranje u bezbednost sajtova. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/2700067.jpg) Imajući u vidu da sajtovi mogu biti napadnuti i preko domena, nije na odmet ponoviti kakve sve opcije nudi Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) kada se radi o bezbednosti .RS i .СРБ domena. U njegovoj ponudi nalaze se tri vrste zaštite domena, od kojih svaka zahteva dodatnu proveru i odobrenje pristupa podacima o domenu. Prva dva, Siguran režim (Secure Mod) i Zaključavanje na strani klijenta (Client Side Lock ili Registrar Lock), RNIDS ne naplaćuje. Oni su sasvim adekvatna zaštita za većinu kompanija. Treća vrsta zaštite je Zaključavanje na strani Registra (Registry Lock). U pitanju je najviši bezbednosni nivo koji podrazumeva da se za svaki zahtev za izmenom podataka vezanih za domene vrši ručna provera autentičnosti zahteva, što praktično eliminiše mogućnost zloupotrebe i „krađe“ domena. No, čak i da se, uprkos svim ovim merama predostrožnosti, desi neki problem sa nacionalnim domenima, on se može otkloniti relativno jednostavno. Naime, .RS i .СРБ domeni registruju se kod ovlašćenih registara RNIDS-a, a u pitanju su firme sa sedištem u našoj zemlji. To znači da se, ukoliko imate neki problem, tehničkoj podršci možete obratiti na srpskom jeziku, što može biti od velikog značaja za blagovremeno otklanjanje prepreka u radu vašeg sajta. *foto: Pixabay*