Tema broja DOP proizvođača i distributera/logističara: Okrenutost ka principima cirkularne ekonomije

*Milica Mišković, programski menadžer, Forum za odgovorno poslovanje* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/8fd37c496759ef7625a2c52e20ada2df.jpg) Prošlo je gotovo godinu dana od kada se zbog izbijanja korona virusa i u Srbiji situacija gotovo preko noći promenila – neizvesnost i stalno prilagođavanje postali su naša nova svakodnevica, kako u poslu, tako i u životu. U tim prvim naletima, naročito je došao do izražaja gotovo prirodni nagon da se osigura egzistencija, između ostalog i kroz obezbeđivanje zaliha hrane i ostale potrošne robe. U toj poremećenoj ravnoteži, ceo sistem snabdevanja pokazao je dobar odgovor na ove izazove. Tako nešto moguće je samo uz stabilne i zdrave firme koje taj sistem čine, a koje su preduzele i dodatnu odgovornost da sistem ne prestane da funkcioniše i da društvu i građanima obezbede sigurnost snabdevanja. Iako smo ovaj test uspešno prošli, ovakve situacije nas podstiču da se zapitamo – šta se to još valja iza brega, i da li smo spremni da odgovorimo na izazove koji se, takođe, ubrzano pojavljuju – kao što su brz rast stanovništva u gradovima, rastuće nejednakosti u društvu, promena obrazaca potrošnje, kao i klimatske promene i iscrpljivanje prirodnih resursa. **Smanjenje otpada i potrošnje prirodnih resursa** Ovi rastući izazovi uslovljavaju transformaciju i prilagođavanje sistema snabdevanja počevši od nabavke sirovina, proizvodnje finalnog proizvoda i distribucije ka kupcima na način da se zadovolji ekonomska održivost (u celini je isplativo), socijalna održivost (ima šire koristi za društvo) i ekološka održivost (ima neutralan ili pozitivan uticaj na prirodno okruženje). U tom kontekstu, održivi prehrambeni sistem i sistemi snabdevanja predstavljaju srž ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (agenda 2030). Agenda 2030. poziva na velike transformacije u poljoprivredi i sistemima snabdevanja na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou, kako bi se zaustavila glad, postigla sigurnost hrane i poboljšala ishrana stanovništva, ali i uspostavila infrastruktura zasnovana na inovacijama, digitalizaciji i što manjem negativnom uticaju na životnu sredinu. **Cirkularna ekonomija** Na tom putu, možemo reći da se već vidi i promena poslovnih modela koja se zasniva na ubrzanom uvođenju strategija digitalizacije i okrenutost ka principima cirkularne ekonomije. Takvi poslovni modeli podstiču kontinuiranu ponovnu upotrebu materijala kako bi se smanjili otpad i potražnja za dodatnom potrošnjom prirodnih resursa. Prema nedavnom istraživanju kompanije Gartner, 70% lidera lanaca snabdevanja planira da investira u cirkularnu ekonomiju već u kratkom roku, i to su promene koje vidimo da se dešavaju i u Srbiji. Mapa puta koju je, kao neobavezujući dokument, pripremilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, između ostalog, sadrži i preporuke za prevazilaženje ograničenja koje privatne kompanije u Srbiji vide na putu ka cirkularnoj ekonomiji u svom sektoru, a koje se tiču upravljanja plastičnom ambalažom i tekstilnim otpadom, kao i otpadom od hrane. Nadamo se da će najavljeni program cirkularne ekonomije, koji će biti predstavljen do kraja godine, kao javna politika na nacionalnom nivou pružiti i dodatni stimulativni okvir za razvoj dobrih praksi i dodatni zaokret u poslovnim strategijama. **Gubitak hrane** Kada je u pitanju zaštita životne sredine, izazovi i prilike za unapređenje koje su prepoznale društveno odgovorne kompanije, vezani su za upravljanje otpadom i hemikalijama, energetsku efikasnost, efikasnost upotrebe prirodnih resursa pri proizvodnji i potrošnji, kao i kvalitet i dostupnost vode. Sa stanovišta društvenih, ali i ekonomskih i ekoloških aspekata, posebno je važno i multisektorsko pitanje gubitaka hrane čije su razmere zabrinjavajuće. Dok blizu pola miliona građana ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, uključuju i ishranu, najnoviji izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) pokazuje da u Srbiji svaki građanin baci 83 kilograma hrane godišnje. Zbog toga je važno da u partnerskom odnosu, svi zajedno – državne institucije, kompanije i građani posvete pažnju ovom problemu i usvoje rešenja na dobrobit čitavog društva. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/27fccb1002b406f0345e9836b9d80520.jpg) **Zaposleni** Ispitivanje stavova poslovne zajednice, koje je Forum za odgovorno poslovanje sproveo prošle godine, potvrđuje da, pored onih specifičnih sektorskih, postoje i zajednički izazovi, a koji se u velikoj meri tiču i zaposlenih i budućih zaposlenih. Kada su u pitanju ljudi, prioriteti za kompanije su: zapošljavanje mladih, obuke i treninzi za stručna zanimanja, radna inkluzija osoba sa invaliditetom, bezbednost i zdravlje na radu, kao i smanjenje nejednakosti i siromaštva na koje kroz različite programe angažovanja u zajednici kompanije nastoje da pozitivno utiču. **Dobri poslovni partneri** Na kraju, veliki sistemi mogu da funkcionišu samo kada dobro funkcionišu svi u lancu snabdevanja koji ga podržavaju, i zbog toga, uloga velikih kompanija – proizvođača i distributera je da budu i dobri poslovni partneri i podrška lokalnim zajednicama, a posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, u kome značajnu ulogu imaju i poljoprivredni proizvođači. Kroz osnaživanje lokalnih dobavljača i davanje prednosti onima koji zapošljavaju društveno ugrožene kategorije stanovništva, ili koji pak imaju usvojene etičke principe, podstiče se društveno-ekonomski razvoj na inkluzivan i održiv način. Kada su u pitanju članice Foruma za odgovorno poslovanje, prema podacima našeg godišnjeg upitnika koji je već treću godinu za redom sproveden u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje uz podršku USAID-a, velika većina članica Foruma, 82% članica ima definisane etičke principe čije se poštovanje očekuje od dobavljača, dok je 41% je kupovao i koristio proizvode i usluge od socijalnih preduzeća. Članice Foruma su, takođe, u proseku sarađivale sa po 822 dobavljača, od kojih su 70% činili lokalni dobavljači. I to je posebno značajano u cilju skraćivanja transportnih ruta koje sirovine i roba prelaze na putu od dobavljača do proizvođača, smanjenja emisije štetnih gasova koje taj transport proizvodi, uštede troškova, ali i razvoja regiona i lokalnih zajednica iz kojih dobavljači dolaze, a time i cele nacionalne ekonomije. Nakon izbijanja pandemije ali i pre toga, mnoge članice Foruma pokrenule su posebne programe podrške malim i srednjim preduzećima. U tom pravcu, Forum za odgovorno poslovanje planira i osnivanje kluba malih i srednjih preduzeća koji će biti otvoren za sve one kojima su snažni etički principi u osnovi poslovanja, i koji uz dodatnu podršku i mentorstvo žele da unaprede svoje prakse održivosti. Na taj način, želimo da stvorimo zajednicu i u sektoru malih i srednjih preduzeća koja pokazuju da su pouzdani partneri i nosioci lokalnog ekonomskog razvoja. **Različiti delovi iste slagalice** Od krize prouzrokovane korona virusom do potrebe za boljim i zelenijim društvom, može se reći da su svi izazovi sa kojima se suočavamo, različiti delovi iste slagalice, one koju svi – država, privatni i civilni sektor pokušavamo da rešimo kroz Ciljeve održivog razvoja. Samo kroz naporan, ali i pametan rad, možemo istinski napredovati prema ostvarenju Ciljeva održivog razvoja. Građenje odnosa, partnerstava i angažovanje sa svim relevantnim sektorima i lokalnim zajednicama je proces koji se ne dešava preko noći, i tome treba da teže kompanije u svojim srednjoročnim i dugoročnim planovima. | O Forumu za odgovorno poslovanjeForum za odgovorno poslovanje okuplja kompanije koje doprinose razvoju društva kroz principe održivog razvoja i podstiče biznis sektor da bude aktivan i pouzdan partner zajednice u kojoj posluje. Forum osnažuje kompanije da posluju u skladu sa principima održivosti, odgovornosti i etike, i kroz sinergiju resursa i znanja doprinosi sprovođenju dobrih poslovnih praksi koje donose pozitivan i merljiv društveni uticaj. Članice Foruma su: Atlantic Grupa, Bambi, Banca Intesa, Belgrade airport d.o.o., Bosis, B92, Coca-Cola HBC Srbija, CRH, Delhaize Srbija, Deloitte, Delta Holding, Direct Media, Erste Bank, Eurobank, Gecić law, GSK, IKEA Srbija, Lidl Srbija, Manpower Group, NIN, Nordeus, Represent Communications, OTP Banka, PepsiCo, Telekom Srbija, Telenor, TITAN Cementara Kosjerić, UniCredit Bank, Victoria Group, Vip mobile, Vojvođanska banka. Za više informacija, posetite: www.odgovornoposlovanje.rs |