Tema broja – održivi razvoj: Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji

*Autor: Siniša Mitrović, rukovodilac centra za cirkularnu ekonomiju Privredna komora Srbije* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/508f56a43cb1482ba2712689c652fea8.jpg) Cirkularna ekonomija (CE), o kojoj se u Srbiji sve više govori, mogla bi da bude kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna. CE je prepoznata kao pozitivan ekonomski model za celo društvo jer doprinosi borbi protiv klimatskih promena, smanjuje zagađenje i resurse koristi na održiv način. CE je sistem u kojem se nova vrednost stvara sa minimalnom proizvodnjom otpada, smanjenom upotrebom energije i prirodnih resursa. U osnovi ovog poslovnog modela je štednja. Inovativnim, poslovnim modelima cirkularne ekonomije, obogaćuje se lokalna proizvodnja, smanjuje se zavisnost od uvoza, usklađuje se poslovanje sa prirodnim kapacitetom okoline i povećava otpornost kompanija. Kao takva, postala je vodeća inicijativa za održivi razvoj i zaokupila je globalnu pažnju donosioca odluka, ali i akademske javnosti u poslednjih pet godina. Prema proračunima koji su rađeni u Evropi, implementacija poslovnih modela CE ima potencijal da obezbedi 700.000 novih radnih mesta u svim sektorima i svim industrijama i potencijal porasta BDP-a za 0,5% do 2030 godine. Sadašnji poslovni modeli u kompanijama EU, u sektoru proizvodnje, prosečno potroše 40% sirovina na ulazne materijale. Prelaskom na CE može se povećati njihova profitabilnost ponovnim korišćenjem materijala koji su u upotrebi kroz reciklažu i modularni dizajn. **Zeleni, digitalni i održivi oporavak** Evropska unija je javne politike i budžet za ekonomski oporavak usmerila ka konceptu konkurentne održivosti evropskih kompanija, u skladu sa poslovnim modelima cirkularne ekonomije koji su definisani Zelenim dogovorom (Green deal), iz decembra 2019. godine. EU je u okviru Godišnje strategije održivog rasta za 2021. godinu u fokus postavila mehanizam za oporavak i otpornost EU i njenih članica. Nacionalnim planovima države članice treba da kreiraju mere oporavka u kontekstu Strategije održivog rasta koja sadrži principe: ekološke održivosti, produktivnosti, pravičnosti i makroekonomske stabilnosti. Ova četiri principa osiguravaju implementaciju ciljeva iz Zelenog dogovora i postavljaju temelj za zeleni, digitalni i održivi oporavak evropske ekonomije i društva. Budžet EU za 2021. godini iznosi 672,5 milijardi evra. Budžet obuhvata zajmove i bespovratnu pomoć koje će države članice moći da koriste ukoliko su njihovi nacionalni planovi zasnovani na temelju zelenog oporavka. Nova ekonomska realnost dovela nas je do potrebe za promenom ekonomske paradigme koja izjednačava važnost ekonomskog rasta i zaštite životne sredine kroz održive investicije zasnovane na štednji resursa i maksimalnoj upotrebi materijala u opticaju. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/c43e1292276ade5ae69ac8ab19ded8f5.jpg) U okviru Evropske industrijske strategije ključni ciljevi su zelena i digitalna tranzicija, kao i strateška autonomija EU u brojnim proizvodnim oblastima. Ovaj ambiciozni cilj, suočava se sa različitim ekonomskim potencijalom za zelenu i digitalnu tranziciju unutar evropske privrede (država članica i balkanskog regiona) koji će biti posebno komplikovan za sprovođenje i investiciono zahtevan, imajući u vidu kulturu i način upravljanja otpadom koja se razlikuje od države do države članice, kao i njenim industrijskim potencijalima. Paralelni zeleni i digitalni prelaz postići će se međusobnim konkurentnim prednostima koje unapređuju poslovne mogućnosti. Industrijska strategija je usredsređena na industrijsku simbiozu, koja obuhvata sve aktere u lancu vrednosti. U fokusu su i industrijske alijanse (industrijski anđeli) koje će pomoći u finansiranju velikih projekata sa pozitivnim efektima prelivanja širom Evrope, koristeći znanje malih i srednjih preduzeća, velikih kompanija, istraživača i regiona kako bi se uklonile barijere za inovacije i poboljšala koherentnost politika. **Pravilnija raspodela prirodnih resursa** Cirkularna ekonomija predviđa promenu poslovne filozofije industrije tako što će proizvodnju bazirati na uštedama: energije, vode i sirovine koristeći kreativnosti i znanje za cirkularnu proizvodnju. Takođe, CE podržava međusobnu interaktivnu saradnju između kompanija na lokalnom nivou, jer takođe doprinosi štednji. Istraživanja pokazuju da promenom izvora energije (sa fosilnih na obnovljive) u proizvodnim procesima se postiže oko 55% smanjenja uticaja emisije CO2 u proizvodnim procesima, dok se ostalih 45% smanjuje kroz proizvodne procese i načine upotrebe proizvoda, odnosno kroz različite primene poslovnih modela cirkularne ekonomije. Nova ekonomska doktrina zastupa stanovište napuštanja upotrebe fosilnih goriva, i eventualno početno subvencionisanje čistijih tehnologija koje će generisati obnovljivu energiju. Čiste tehnologije su prešle iz kategorije visokog-rizika-u kategoriju visoke-nagrade i masovne proizvodnje i uštede, dok su investicije u fosilna goriva i proizvodnja bazirana na prirodnim resursima sve veći rizik. CE stvara „nezavisnija“ društva i privrede i podržava pravilniju raspodelu prirodnih resursa kroz njihovo upravljanje u zatvorenim lancima nabavki. U konceptu CE će se koristiti resursi koji su nam u blizini, lako dostupni. Takav vid privrede zahteva da se akcenat u industriji stavi na inovacije i znanje, odnosno intenzivnu povezanost i saradnju između akademske zajednice i industrije. Poreska politika može dorpineti promociji primene koncpeta CE u privredi. U EU se već razrađuju modeli poreske politike i poreskih olakšica za kompanije koje posluju po novim modelima CE. Poreska oslobođenja su bazirana na poreskim olakšicama jer prilikom proizvodnje ne doprinose zagađenju. PDV osnovica se može umanjiti zbog upotrebe sekundarnih sirovina. Smanjivanje osnovica za poreska davanja za zaposlene takođe može se izmeniti kroz povećanje poreskih davanja za korišćenje prirodnih sirovina (energije i vode). **Podsticaj na korenite promene** Proces zelene tranzicije i oporavka trebalo bi voditi usaglašeno između donosioca odluka u Republici Srbiji i nosioca privrednih aktivnosti. Glavni nosioci promena su mala i srednja preduzeća (MSP), međutim, jednako važnu ulogu ima i izvršna vlast koja obezbeđuje predvidljivost planiranja investicija kroz javne politike i ekonomske instrumente. S obzirom na nove globalne ekonomske promene i zdravstvenu krizu, preporučljivo je pristupiti sistemskoj koherentnoj reviziji javnih politika i planova za ekonomski održivi razvoj (oporavak) RS. S tim u vezi, razvojnu politiku RS treba intenzivirati u pravcu održive proizvodnje i tranzicije na koncept digitalizacije i cirkularne ekonomije. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/bedc08f06e761a047a840c7693210f9c.jpg) Nakon izrade Mape puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, Republika Srbija se upisala u listu zemalja (prva iz regiona zapadnog Balkana kao članica kandidat za pristupanje u EU) koja je izradila strateški dokument sa smernicama ka tranziciji na održivu proizvodnju po poslovnim modelima CE. Po ugledu na druge evropske zemlje, u dokumentu su identifikovani ključni nosioci promena, prioritetni sektori i početni koraci ka tranziciji. Cilj Mape puta je da poveća tržišne mogućnosti proizvodnje kroz cirkularne poslovne modele, da podstakne industriju za kreiranjem novih radnih mesta i unapređenje poslovanja kroz iznalaženje inovativnih ekološki održivih rešenja za tržišta. Namera je da se podstakne celo društvo na korenite promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima, kao i da donosioce odluka podstakne na političko obavezivanje promena javnih politika i dijaloga u kontekstu cirkularne ekonomije. Mapa puta je inicijalni dokument koji će pokrenuti dijalog između donosilaca odluka i predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva. Pored Mape puta urađen je Izveštaj ex ante analize efekata za oblast cirkularne ekonomije, kao obavezan prethodni korak za izradu Programa za cirkularnu ekonomiju (Program). Ovaj dokument je bio predviđen da se izradi toku u 2020. godine, međutim zbog uvođenja vanrednog stanja i promene Vlade RS, Program će biti izrađen u narednom periodu. Takođe, urađena je i Analiza kapaciteta jedinica lokalne samouprave u pogledu stvaranja uslova za prelazak na cirkularnu ekonomiju. CE je prepoznata direktno i u novoj Strategiji industrijalizacije za Republiku Srbiju za period od 2021 do 2030. Ono što je zajedničko ovim analizama i javnim politikama jeste da su, po pitanju implementacije ideje održivog poslovanja i model primene cirkularne ekonomije u RS na samom početku. Uporednom analizom sa EU politikama može se doći do zaključka da je neophodno izvršiti reviziju javnih politika u RS, sagledati i uporediti ekonomske instrumente i druge mehanizme za tranziciju sa dostupnim modelima EU za tranziciju na CE. U narednom periodu (10 godina) u toku oporavka od zdravstvene krize i nastavka tranzicije na CE, trebalo bi u potpunosti promeniti resursnu politiku u RS, unaprediti i uskladiti načine poslovanja sa modelima CE i ojačati konkurentnost nacionalne privrede. Putem inovativne, poslovne cirkularne ekonomije obogaćujemo lokalnu proizvodnju, smanjujemo zavisnost od eksternih šokova, usklađujemo poslovanje sa prirodnim kapacitetom okoline i povećavamo otpornost kompanija u svakom smislu. Štaviše, ovaj put postaje neizbežan, EU će oporavak od COVID-a gledati još više kroz zelenu prizmu, i otpor prema promenama samo povišava ukupne troškove i vremenski (a posledično i troškovno) zadužuje našu privredu. Ako se okrenemo ka staromodnoj proizvodnji „uzmi-napravi-baci“, pa onda tretiranju otpada, ostajemo zarobljeni u 90tim godinama sve do 2040. Ako se povežemo, istražimo mogućnosti i uskladimo naše poslovanje sa CEAP-om („Circular Economy Action Plan“ Evropske Unije) dobijamo novu poziciju na tržištu. Cirkularna ekonomija predviđa promenu poslovne filozofije industrije tako što će proizvodnju bazirati na uštedama COVID-19 nam je ponovo otkrio koliko je ranjiva naša globalna privreda. Eksperti očekuju ekonomsku krizu na svim lokalnim nivima, u celom svetu, veću od one 2008. Slabosti linearne ekonomije: 1. Kratkoročno i usko procesno planiranje sa jednim parametrom uspeha – profitom i uskim dijapazonom merenih uticaja 2. Velika zavisnost od dinosoaurskih lanaca nabavke. Pre svega, velika zavisnost od resursa koji nestaju: nafta (za 40-ak godina), zlato (10-ak godina), cink (10-ak godina) 3. Iracionalna postavka kreiranja vrednosti. Danas generišemo profit trošeći ograničene resurse i smanjujemo kapacitet sistema da nas opskrbi osnovnim prilikama za rad (vazduh, voda, biopotencijal, te ostale sirovine). Ovakvom postavkom neminovno dolazimo do potpunog pražnjenja kapaciteta. Moramo vratiti sve ono što bacamo, nazad u upotrebu. Moramo odvojiti naš prosperitet od zagađenja okoline, budući da zavisimo od usluga ekosistema koje nam priroda pruža. 4. Neelastičnost cena dobara krucijalnih za generisanje rasta i stvaranja tržišne vrednosti (pogotovo fosilnih goriva). 5. Zapostavljanje sistema na kojem se ekonomija zasniva - Zdravlje i obrazovanje ljudi, odnosno zaposlenih. Aktuelna Strategija industrijskog razvoja u Republici Srbiji, od 2021. do 2030, metodološki je struktuirana drugačije u odnosu na prethodnu, težeći unifikaciji evropskih tržišnih vrednosti sa ciljem da se postojeći indsutrijski jaz i niska privredna aktivnost u RS, premosti na osnovu budućih sektorskih analiza i planova za implementaciju aktivnosti. Definisane mere za sprovođenje cirkularne ekonomije u okviru Strategije industrijskog razvoja od 2021. do 2030. jesu dosta široko postavljene, ali kroz sektorske javne politike mogu se sa uspehom implementirati. Jasno je da je akcenat stavljen na upotrebi čistije tehnologije i smanjenju gasova sa efektima staklene bašte i promeni resursne održivosti. Ono što je neophodno dalje uraditi i razviti kroz Akcioni plan sprovođenja mera jeste da se sinhronizuju fiskalne, edukativne i regulatorne mere u procesu tranzicije za intersektorsko usaglašavanje. Kada u procesu proizvodnje bude koristilo 10% cirkularnih resursa, do 2030., to će biti indikator da su zacrtani uslovi ispunjeni. Jedan od vodećih alata koji bi u Srbiji mogao ubrzati uvođenje cirkularne ekonomije jesu zelene javne nabavke. **Zelene javne nabavke** Zelene javne nabavke su dobrovoljni regulatorni instrument koji u mnogome utiče na tranziciju ka poslovanju po modelima cirkularne ekonomije. Kod zelenih javnih nabavki unosi se i kriterijum uticaja proizvoda na životnu sredinu tzv. ekološki otisak proizvoda. S obzirom da se radi o dobrovoljnom regulatornom instrumentu može se govoriti u smislu društvene odgovornosti naručioca javne nabavke i ekonomičnosti upravljanja javnim finansijama. Naručilac nabavke (javni sektor) prilikom kreiranja uslova javne nabavke za dobra, usluge ili radove u opis kriterijuma za nabavku treba da uzme u obzir nabavne i operativne troškove naručenog dobra, troškove održavanja, vek trajanja proizvoda i troškove zbrinjavanja dobra koji nakon upotrebe postaje otpad. Inovativnim, poslovnim modelima cirkularne ekonomije, obogaćuje se lokalna proizvodnja, smanjuje se zavisnost od uvoza, usklađuje se poslovanje sa prirodnim kapacitetom okoline i povećava otpornost kompanija S obzirom da su u RS u narednom periodu najavljeni veliki infrastrukturni projekti, ovakav model nabavke bi u mnogome mogao da doprinese da se na ekološki održiv način pristupi realizovanju kapitalnih investicija. Prema analizama Privredne komore Srbije vrednost javnih nabavki u 2018. godini iznosila je 403,9 milijardi dinara, što je u bruto domaćem proizvodu iznosilo 7,98%. U 89% slučajeva sprovedenih javnih nabavki kriterijum je bio najniža cena. Prostor za uštede i promociju zelenih javnih nabavki je prilično veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke (UZJN), iznosilo je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast (7,98%). Potencijalni privredni sektori koji su identifikovani kroz Strategiju industrijske politike RS od 2021. do 2030. godine su: prerađivačka industrija, posebno prehrambena , drvna industrija, građevinarstvo i primarna poljoprivreda. Ovi sektori su, takođe, prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju RS i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike RS. I naša privreda pokazuje interesovanje za inovativna rešenja i prilagođava se svetskim tokovima i brojni su primeri koji govore tome u prilog. | Uloga CE u oporavku posle COVID-19Pre svega, moramo da budemo svesni odnosa uticaja COVID-19 i klimatskog kolapsa koji je na pomolu. Predviđanje je da će COVID-19, u najgorem scenariju, koštati svet sa oko 347 milijardi dolara (oko 0,4% planiranog svetskog BDP-a za 2020). Ovaj scenario predviđa šest meseci blokiranog poslovanja. Klimatske promene koje donose povećanje temperature za 1,5 oC procenjuju se sa oko 54 triliona dolara (60% predviđenog svetskog BDP-a u 2020). Drugim rečima, 150 puta veću štetu nam donose klimatske promene. Ovakve posledice su doslovce nepopravljive. Cirkularna ekonomija ispravlja ove posledice, samo ako je shvatimo na pravi način i ako krenemo u tranziciju odmah. |