Tema broja – održivi razvoj: Održivost u centru poslovne strategije

*Autor: Milica Mišković, programski menadžer, Forum za odgovorno poslovanje* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/4807c9c4274786feb46752f6b3ed8347.jpg) Zbog potrošača koji sve više vrednuju održive prakse, velikog uticaja poslovanja na životnu sredinu, broja zaposlenih koje zapošljavaju i uslova rada, kompanije u sektoru robe široke potrošnje nalaze se pod dodatnim pritiskom javnosti da održivost stave u centar svoje poslovne strategije zarad preuzimanja vođstva, ali i opstanka na tržištu. Odgovorna preduzeća izveštavaju o održivosti i na taj način transparentno prikazuju svoju posvećenost održivom razvoju kroz usvojene poslovne ciljeve, politike i identifikaciju rizika povezanih sa poslovanjem. Ova vrsta nefinansijskog izveštavanja postala je zakonska obaveza i u Srbiji, za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih, kroz izmene i dopune Zakona o računovodstvu, i stupila je na snagu 1. januara 2020. godine. Iako kompanije okrenute ka održivosti već izveštavaju javnost o ekološkim, socijalnim i upravljačkim aspektima svoga poslovanja, prvi izveštaji u Srbiji, kao rezultat zakonske obaveze, biće objavljeni tokom 2021. godine. Održivo poslovanje u fokus stavlja dugi rok i navodi na promišljanje kako će se odluke koje donosimo danas odraziti na buduću poziciju, podrazumevajući da se najbolji rezultati ostvaruju kada su tri komponente – ljudi, planeta i profit u međusobnom balansu. Iako su pred menadžerima često zahtevi da u kratkom roku obezbede odgovarajuće rezultate, okrenutost ka održivosti je ono što će interesovati potrošače, akcionare, investitore i kreditore. Kada su u pitanju potrošači, Nielsen, kompanija za istraživanje tržišta, izveštava da je 66% anketiranih globalnih kupaca spremno da plati više za održive proizvode. Samo na američkom tržištu, prema istraživanju Njujorškog Centra za održivi biznis, zastupljenost proizvoda sa etiketom održivih, porasla je za prethodnih pet godina, mnogo brže od udela drugih konvencionalnih proizvoda. Deloitte-ovo istraživanje Millennial Survey 2020 otkriva da mladi ljudi veruju u kompanije čije poslovanje ima pozitivan efekat na društvo i zajednicu. Iako, uopšteno uzev, poverenje u poslovni sektor kod mladih ljudi opada, kompanije sa pozitivnim uticajem na društvo viđene su za lidere u budućnosti posle pandemije. Više nego ikad, čini se, potrošačima je potrebna podrška u zdravim izborima hrane koju će oni nagraditi kupovinom i lojalnošću brendu. Kroz unapređenje proizvoda, transparentno informisanje o sastavu proizvoda, edukaciju i komunikaciju koja inicira pozitivne promene u pogledu zdravlja i blagostanja potrošača, kompanije u ovom sektoru imaju dodatnu priliku da osvoje srca svojih potrošača, a ujedno i bolju poziciju na tržištu. Istovremeno, velika većina mladih (80%), prema Deloitte-ovom istraživanju Millennial Survey 2020, misli da vlade i kompanije moraju da ulože veće napore u zaštitu životne sredine, a svejedno su zabrinuti da bi ekonomski uticaj pandemije mogao ovo pitanje učiniti manje prioritetnim. Da je odnos prema životnoj sredina oblast u kojoj je potrebno najviše intervencija, ali i podsticaja za uspostavljanje održivih praksi, govore i stavovi predstavnika poslovnog sektora u okviru konsultacija koje je tokom leta sproveo Forum za odgovorno poslovanje, u nameri da inicira kreiranje nove nacionalne strategije održivog poslovanja. Više nego ikad, čini se, potrošačima je potrebna podrška u zdravim izborima hrane koju će oni nagraditi kupovinom i lojalnošću brendu Procene govore da je ovaj sektor odgovoran za nastanak 1/3 ugljeničnog otiska na svetu, te je izvesno da su kompanije iz sektora maloprodaje i proizvodnje prehrambenih proizvoda pod sve većim pritiskom javnosti da smanje svoj ugljenični otisak. U tom smislu, pitanje poboljšanja energetske efikasnosti, sprečavanja generisanja otpada i uvođenja održivijih načina transporta, svakako se nalazi među prioritetnim pitanjima održivosti koje treba razmotriti, pa se njima aktivno bave nacionalni organi i lokalne samouprave. Na primer, predviđa se proaktivniji odnos maloprodaja prema odlaganju komunalnog otpada, koji uključuje i upotrebu viškova hrane za ljudsku upotrebu putem donacija - naravno ukoliko je ona i dalje bezbedna za upotrebu, ali i kompostiranje kao alternativni način za rasterećenje komunalnog sistema i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/bfa63175780b131f2266f879edc8d74d.jpg) Za kompanije u ovom sektoru, posebno je značajna mapa puta sadržana u Agendi održivog razvoja UN do 2030. godine koja u okviru Cilja 12. - Odgovorna proizvodnja i potrošnja postavlja okvire za održivo poslovanje. Osim samoregulacije i uviđanja potrebe za unapređenjem praksi u oblasti proizvodnje i potrošnje zarad konkurentnosti na tržištu, ovim pitanjima će se, sve više, i u sve većoj meri, baviti i kreatori nacionalnih politika kroz uvođenje novih i zahtevnijih zakonskih obaveza. U tom smislu, kompanije koje na vreme uključe, u svoje planove, prelazak na održivije načine poslovanja, mogu očekivati napredak i naklonost potrošača i investitora, dok će za one druge, budućnost u najmanju ruku ostati neizvesna. Kompanije koje na vreme uključe, u svoje planove, prelazak na održivije načine poslovanja, mogu očekivati napredak i naklonost potrošača i investitora, dok će za one druge, budućnost u najmanju ruku ostati neizvesna Potvrdu činjenici da će održive kompanije mnogo lakše dolaziti do izvora finansiranja, a koji je značajan i za ostale sektore, daju i novi propisi Evropske unije o održivim finansijama koji će do kraja 2020. propisati izveštavanje o nizu ekoloških kriterijuma, a do 2025. i dodatno izveštavanje o nizu socijalnih indikatora za kompanije koje izvore finansiranja potraže na tržištu kapitala. Ipak, iako zakonska regulativa u velikoj meri utiče na oblikovanje poslovne strategije, ne smemo zaboraviti i da je, između ostalog, uloga lidera da idu korak dalje, i da kroz bolji biznis transformišu i naše društvo na bolje.