Trgovina u Srbiji do Drugog svetskog rata - Mineralna voda (X deo)

***Autor: Marko Stanojević, profesor istorije*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/bukovicka-voda.png)*** *Plakat sa počeka XX veka* Postala je tradicija da se voda sa izvora toči u burad i butele kao stona voda i doprema zapregama na razna mesta. Na zahtev kneza Miloša Obrenovića voda je bila obavezna i na dvoru. Lokalno stanovništvo tvrdi da je kupanjem u ovoj vodi i kneginja Ljubica ozdravila od ,,neke” bolesti. Knez je odlučio da spoji dve varošice i osnuje grad Aranđelovac, na atarima sa izvorskom vodom. Tako su i započeti radovi na uređenju zemljišta i izgradnji banjskog lečilišta. Dvadeset i pet godina kasnije, ruski stručnjaci i načelnik knjaževskog saniteta u Srbiji, dr Emerih Lindemajer, izvršili su prvu stručnu analizu svojstava i kvaliteta ove mineralne vode. Pošto je izvršio prvu analizu mineralne vode, dr Lindenmajer je dao neka osnovna uputstva za korišćenje ove lekovite vode, putem dnevnih novina. Rezultati i zaključci o posebnim lekovitim svojstvima vode doveli su prve posetioce na izvor. To je bio i ključni momenat kada je otpočela organizovana eksploatacija vode. U period od 1839. do 1846. godine uređen je i unapređen stari izvor i podignuti su prvi drveni objekti za smeštaj posetilaca. Novi izvori mineralne vode pronađeni su 1852. godine. Jedan od njih uređen je kao bazen za kupanje. Na razvoj banje dodatno je uticalo i uređenje parka, 1856. godine. Zahvaljujući uslovima koje joj je dala priroda, uključujući i mineralnu vodu, Bukovička banja počela je da dobija konture uređenog banjskog lečilišta. Sve veći broj ljudi dolazio je ovde u potrazi za lekom. Učeni lekari primenjivali su savremene balneološke metode, aktuelne u mnogim eminentnim evropskim banjama toga doba. Bukovička banja postala je stecište uglednih i učenih gostiju iz zemlje i inostranstva. Srpski knez Miloš Obrenović je povratkom na srpski presto, 1858. godine, po drugi put stavio izvor pod zaštitu države i odlučio da tu podigne grad. U znak zahvalnosti, meštani Aranđelovca izvoru su dali kneževo ime. Prva kaptaža sa izvora mineralne vode počela je 1866. godine. Tom prilikom stariji izvor dobio je ime „Knjaz Miloš“, a novi „Knjaz Mihailo“. Već tada počela je da se razvija ideja o „industrijskoj“ eksploataciji izvorišta bukovičke kisele vode. U periodu od 1868. do 1872. izgrađeno je Staro zdanje, čime je banja svrstana u rang najpopularnijih evropskih banja. Staro zdanje predstavlja jedan od najlepših primera arhitekture iz perioda srpskog romantizma. To je bio letnjikovac dinastije Obrenović. U vreme kralja Milana i kralja Aleksandra Obrenovića priređivani su balovi, o kojima se pričalo u celoj Srbiji. Posle Majskog prevrata, 1903. godine, kao i dolaska Karađorđevića na vlast, Staro zdanje gubi na značaju. Tek 1906. godine, kada je izgrađena pruga uskog koloseka od Beograda do Aranđelovca, Staro zdanje postaje hotel, jer su vozovima iz Beograda svakodnevno pristizali gosti. *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/foto-oglas-u-novinama-vreme.png)* *Oglas u novinama „Vreme“, 1937. godina* Procvat Aranđelovca počeo je 1872. godine, kada se kralj Milan Obrenović proglasio punoletnim i od namesništva preuzeo vlast u Srbiji. U gradu je podignuto moderno parno kupatilo, pošta, apoteka, banka, a dobijen je i telegraf. Bilo je vreme i za ponovnu analizu kvaliteta mineralne vode. Dve godine kasnije, profesor S. M. Lozanić izvršio je nova, savremenija istraživanja. Rezultati ispitivanja i analize, kao i kvalitet vode bili su sve bolji. Izgradnjom pruge Aranđelovac – Mladenovac, 1904. godine, distribucija vode bila je znatno olakšana. Paviljon ,,Knjaz Miloš”, poznatiji kao ,,biveta”, prva je zgrada u Srbiji napravljena od armiranog betona, bio je i prva fabrika za flaširanje mineralne vode u Bukoviku. Podignuta je 1907. godine, na mestu najstarijeg izvora. Iste godine počela je distribucija mineralne vode ,,Knjaz Miloš” i u inostranstvo, dok su prve prestižne nagrade za kvalitet sa izložbi u Briselu i Londonu bile pravi podsticaj za dalji rad i napredak. Početkom XX veka, počeo je izvoz mineralne vode van granica Srbije. Između dva svetska rata, banja i fabrika mineralne vode dodeljene na upravu „Štedionici dunavske banovine“. Zahvaljujući ulaganjima „Štedionice“ izvršeno je renoviranje Starog i Novog zdanja, urađena su ozbiljnija ispitivanja mineralne vode, izgrađen je hotel „Šumadija“, kao i zatvoreno kupatilo sa otvorenim bazenom, jedino takve vrste u Srbiji. Izvor termalne vode otvoren je 1935.godine. U to vreme dnevno je točeno oko 3.000 boca mineralne vode. Po 36 boca vode pakovano je u teške drvene sanduke.