Trgovina u vreme cara Dušana

Od kraja kraja XIII veka, kako se razvijao trgovački saobraćaj, počeo je sve više da se upotrebljava kovani novac. Međutim, istorijski izvori nam govore da je još dugo u nekim mestima bila prisutna trgovina zamenom, tj. trampom. Natočito je to važilo za planinske krajeve gde se trgovalo stočarskim proizvodima. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/4e38a3092ac1b535ac36b0c843edc1d0.jpg) Prostor trga sa okolnim i pripadajućim prostoroma bio je poznat kao trgovište. U srednjem veku trg ili trgovište bilo je mesto na kome se obavljala kupovina i prodaja proizvoda. Trgovišta su nastajala u sklopu predgrađa postojećih tvrđava i gradova, u blizini rudnika ili na važnim putevima. Kada se oko njih, vremenom, razvijalo veće ili manje naselje, trgovina se obavljala ili svakodnevno ili posebnog dana u sedmici (najčešće nedeljom). Česta pojava bilo je održavanje vašara (panađura), obično jednom godišnje na dan nekog sveca. Vašarske takse poklanjale su se manastirima. Na taj način podmirivala se potreba u svećama. Trgovina je bila ograničena raznim zabranama i monopolima. Na svakom trgu prvo se prodavalo meso sa kraljevskih poseda, pa tek onda meso drugih prodavaca. Dobro je poznato da je najvažniji izvozni artikal srednjovekovne srpske države bili srebro, omiljeni predmet u trgovini, naročito kod Dubrovčana. Oni su ga u ogromnim količinama iznosili iz Srbije i plasirali ga dalje na zapad Evrope, najviše u Italiju. Ipak, bilo je najviše trgovine prehrambenim proizvodima. Srbija je izvozila, pre svega, stočarske: proizvode: konje, živu stoku, koja se preko Dubrovnika izvozila u južnu Italiju, loj, mast, vunu i sir. Prehrambena trgovačka roba, koja se prodavala u Srbiji bila je raznolika. Bilo je tu morske ribe u buradima, sveže ili začinjene, morski polipi u mešinama, šećer u glavama, poslastice razne vrste u kutijama, sirup u krčazima, mnogobrojno južno voće (smokve, pomorandže, limunovi). Bakalska roba bila je veoma skupa i nije je mogao priuštiti baš svako. Tu su se izdvajali razni začini. Dubrovčani su šafran donosili i prodavali čak do Beograda. Važno je napomenuti da su plodna porečja Save i Dunava otvarala brojne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, kojom se bavilo seosko stanovništvo iz okoline, ali i stanovnici grada koji su imali svoje posede van gradova. Na taj način se gradsko stanovništvo snabdevalo prehrambenim proizvodima. Najveći deo populacije se u Srbiji bavio se zemljoradnjom. Pšenica je zauzimala značajno mesto. U srednjem veku trg ili trgovište bilo je mesto na kome se obavljala kupovina i prodaja proizvoda. Trgovišta su nastajala u sklopu predgrađa postojećih tvrđava i gradova, u blizini rudnika ili na važnim putevima. Dunav i Sava su, svakako, kao velike reke bile bogate raznim vrstama ribe. U Beogradu i Smederevu je naročito lovljeno mnogo ribe. Najčešće se spominju debeli šaran, moruna i jesetra, koja je mogla biti dugačka čak sedam metara. Riblji proizvodi su se mogli konzervirati na razne načine - soljenjem, pihtijanjem, sušenjem na suncu i kao takvi bili su pogodni za duži transport jer se nisu mogli lako pokvariti. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/e2f83c8933eac43853a2735eebfea373.jpg) U okolini Beograda gajila se i vinova loza. Konstantin Filozof pisao je o tome da su u Srbiji u vreme despota Stefana zasađeni mnogi vinogradi, a kada je prolazio kroz zemlju despota Đurđa, Bertradon de la Brokijer je primetio da tu ima naročito dobrog vina. Kasnije, stanovnici Beograda imali su voćnjake i vinograde u zaleđu prema Avali i kod Zemuna. Još od sredine XII veka, pa sve do turskog vremena, vino iz Srema je važilo za najpoznatije, najkvalitetnije i najskuplje od svih vina proizvedenih u Ugarskoj. Vino iz Srema je nošeno na sever Dunavom ili karavanima. Ono je dolazilo do Ostrgona, a odatle je izvoženo i u Češku i druge zemlje. Srbija je izvozila, pre svega, stočarske: proizvode: konje, živu stoku, koja se preko Dubrovnika izvozila u južnu Italiju, loj, mast, vunu i sir. Izvozila su se i krzna: kože od vukova, kuna, lisica i risova. Ribe su bile jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda. Trgovina je bila važan faktor za razvoj gradova. Postojala su dva preduslova za to da li će se neko mesto razviti u ekonomski centar. Prvi je bio fizički položaj grada, koji je odgovarao tadašnjim potrebama i pogodovao tokovima na prvom mestu trgovačke razmene. - *Detalnjije o trgovini u srednjovekovnoj Srbiji moći ćete da pročitate u martovskom broju InStore magazina. Podsećamo vas da ćemo osim u martu, i u okviru aprilskog i majskog broja objavljivati u nastavcima priču o trgovini u našoj zemlji do Drugog svetskog rata.* - *Ukoliko želite da budete jedan od pokrovitelja ovog projekta, možete nas kontaktirati:* **Bojan Đurović** – [bojan@instore.rs](mailto:%20bojan@instore.rs) **Mirjana Ivanković** – [mirjana@instore.rs](mailto:mirjana@instore.rs) **Dejan Novosel** – [dejan@instore.rs](mailto:dejan@instore.rs)