Visoko obrazovanje za visoku privredu: Kako do boljih kadrova

**Alisa Evsina, HR direktor NIS-a,** objasnila je da su za tu kompaniju mladi jedan od prioriteta i da se već dugo trude da se ovom temom strateški bave: *U poslednjih godinu dana kroz program NIS škole i NIS energy radili smo sa više od sto studenata i naše iskustvo je veoma pozitivno. Naravno, uvek postoji prostor za dalja ulaganja. Mnogo zavisi od samog studenta, strukture ličnosti, znanja, veština koje je doneo sa fakulteta, da li je učio sa razumevanjem ili ne. Zapažamo da je kod današnjih studenata prisutno strateško razmišljanje, praćenje trendova, komunikativnost, opšta znanja, motivacija, otvorenost, želja da se njihov glas čuje, da budu inovatori. Dodala je da je potrebno da budu bolji u praksi, da su nestrpljivi, jer mladi žele sve i odmah, a to utiče na produktivnost i pravljenje grešaka.* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/fe83c48e7da30b31119d9d7607173844.jpg) *Utisak je da dolaze dosta dobro potkovani, međutim, ono što je ključ u poslednjih desetak godina su izuzetno brze promene koje zahtevaju i promene kada je u pitanju supply chain. U tom smislu, mislim da fakultetska nastava nedovoljno pokriva sve te promene i trendove. Atlantic Grupa je uvela kompletnu razmenu dokumentacije u digitalnoj formi kada je nastupio kovid. Tu se javio jedan izazov za obuku, obuka je organizovana preko vibera, ali sve je prošlo glatko. To govori o sposobnosti ljudi da se prilagode promeni. Dramatično brzo se menjaju stvari na tržištu. Tokom formalnog obrazovanja mora da postoji kontinuirana komunikacija sa tržištem, kako bi se pratili trendovi*, *a mladi dobijali sveže informacije,* rekao je **Dragomir Kostić, generalni direktor Strateškog distributivnog područja Srbija u Atlantic Grupi.** **Ivan Topličić, direktor kompanije PlanetSoft,** dolazi iz industrije koja se dinamično menja i njima je važno da imaju kadrove koji su dovoljno osposobljeni da ih što pre „eksploatišu”: *U našoj industriji softverski proizvodi zastarevaju za četiri do pet godina i zato je važno da ne gubimo previše vremena za obuku.* **Prof dr. Sc. Mario Spremić sa Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu** smatra da ponekad procedure promena studijskog programa zahtevaju vreme, odnosno praćenje različitih trendova što može da se nadomesti na različite načine: *Na Ekonomskom fakultetu imamo saradnju sa provredom na nekoliko nivoa. Ona traje već 101 godinu, usudio bih se reći koliko fakultet postoji. Stalno slušamo ono što tržište rada očekuje od nas i pokušavamo da se tome prilagodimo. U samoj izradi nastave uvodimo inovacije, pružamo studentima više realnih iskustava. Gosti predavači kreiraju obrazovni program sa našim nastavnicima i to se radi na svakom semestru. Pozivamo korporativni svet da uključi naše studente u praksu i raspisuju poslovne zadatke i da ih prilagodimo studijskom programu. Studenti dobijaju konačnu ocenu tako što reše neki poslovni zadatak, prezentujući rešenje.* Na bazi komunikacije sa privredom i studentima koji učestvuju u praktičnim projektima i rešenjima u Banjaluci su uvideli da izmene nastavnih planova moraju da budu mnogo brže zbog tržišta. **Dr Dragan Gligorić, Prodekan za nastavu Ekonomskog fakulteta Univerzitet u Banjaluci,** rekao je: *Kada smo osmišljavali program Poslovna informatika 2018. godine, trudili smo se da na sistemski način definišemo predmete polazeći od zahteva prakse. Nadamo se da će studenti uspeti da odgovaraju zahtevima poslodavaca i prakse na koju idu jedan dan u sedmici. Pokušavamo da studentima ponudimo dodatne kompetence, kako bi dali što bolji doprinos nakon zapošljavanja.* **Prof. dr Dragan Lončar, Prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu**, rekao je da je od osnivanja Centra za saradnju sa privredom 2015. godine mnogo toga urađeno. Prvi korak je bio potpisivanje memoranduma sa kompanijama, a suština je u aktivnostima koje slede iz tih ugovora. Sa svakom kompanijom pojedinačno pravimo akcioni plan. Osnovali smo Startup centar za one studente koji žele da testiraju svoju preduzetničku ideju i da dobiju mentorsku podršku, čak i potencijalni pristup izvorima finansiranja za tu svoju prvu kompaniju kroz koju žele da komercijalizuju neku svoju inovaciju. Imamo lepo iskustvo sa 15-tak studenata koji su prošli mentorski program. Studenti su sa različitih fakulteta, jer oni kreiraju multidisciplinarni tim. Osnovali smo i Ekof biznis laboratoriju (Ekof Business Lab), gde se studentima omogućava simulacija konkretnih živih procesa. Učesnici panela su zaključili da je potrebno da se u budućnosti još više prate potrebe privrede. Promene na tržištu su kontinuirane i neuzbežne i potrebno je da se njima prilagode i fakulteti, kako stečena znanja ne bi postala prevaziđena. Kreiranje boljih kadrova zajednički je interes privrede i obrazovnih institucija, a trebalo bi da bude, pre svega, i u interesu studenata. *Izvor: InStore Foto: www.ekof.bg.ac.rs*