Zakon o zaštiti potrošača dobija tri nove direktive

Ova direktiva, koja je na snazi u EU, trebalo bi da se implementira i kod nas, a najvažnija izmena će se odnositi na snižene cene pošto će trgovci tada morati da uz sniženu ističu i cenu u poslednjih 30 dana, što će omogućiti kupcima da budu sigurni da je reč o realnom sniženju. Druga promena je Zakon o zaštiti potrošača, u koji će biti implementirane tri nove evropske direktive. One se odnose na nove trendove na tržištu, posebno na marketing na internetu. Ovo bi trebalo da dovede do bolje informisanosti potrošača o njihovim pravima, strožeg kažnjavanja trgovaca, veću pravnu sigurnost prilikom zaključenja ugovora o isporuci digitalnog sadržaja i digitalnih usluga. Nove direktive se odnose na kupovinu preko interneta, transparentnost prilikom određivanja cena, prava kupaca tokom korišćenja besplatnih onlajn usluga. U potrošačkim organizacijama kažu da je pitanje koliko će to krajnji potrošači osetiti u praksi, budući da je većina odredbi u Zakonu o zaštiti potrošača identična kao u EU, ali naši građani ipak ne uživaju ista prava jer se zakon sporo sprovodi u praksi. Jedna od direktiva odnosi se na ugovore zaključene u i van poslovnih prostorija (npr. u potrošačevom domu) ili na daljinu (npr. na internetu). Njome se propisuju dodatni zahtevi u pogledu informisanja za pružaoce internet usluga. Takođe, propisane su rigoroznije sankcije za trgovca, i to je predviđena mogućnost izricanja novčanih kazni u iznosu od najmanje četiri odsto godišnjeg prometa trgovca ili do dva miliona evra ako informacije o godišnjem prometu trgovca nisu dostupne. Direktiva koja se odnosi na ugovore o kupoprodaji robe trebalo bi da, pre svega, reguliše subjektivne i objektivne kriterijume koji moraju biti zadovoljeni da bi se roba smatrala saobraznom. Cilj ove direktive je da obezbedi pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, da precizira odredbe koje se odnose na usklađenost robe sa ugovorom (saobraznost), na pravne lekove u slučaju nesaobraznosti robe sa ugovorom, na načine ostvarivanja potrošačkih prava i na garanciju. I treća direktiva se bavi određenim aspektima ugovora o isporuci digitalnog sadržaja i digitalnih usluga, odnosno ugovorima u kojima trgovac isporučuje potrošaču digitalni sadržaj ili digitalne usluge, a potrošač plaća ili se obavezuje da će da plati predviđenu cenu. Digitalni sadržaj uključuje računarske programe i mobilne aplikacije, kao i video-sadržaje i zvučne datoteke u digitalnom obliku. Digitalne usluge uključuju računarske usluge i društvene medije. Predviđena je odgovornost trgovca za svaku neisporuku digitalnog sadržaja ili digitalne usluge, kao i za neusklađenost digitalnog sadržaja ili digitalne usluge koje postoje u trenutku isporuke i koja postane očigledna u roku od dve godine od zaključenja ugovora. *Izvor: [Politika](https://www.politika.rs/scc/clanak/651532/ekonomija/u-2025-godini-bolja-zastita-potrosaca-u-srbiji)*