U prehrambenoj industriji radna odeća je deo sistema bezbednosti hrane
U nekim industrijama, radna odeća je važan deo zaštitne opreme zaposlenih i organizacije rada, ali u prehrambenoj industriji je integralni deo procesa. Uniforma nije samo zaštita radnika, već i deo zaštite proizvodnog procesa i proizvoda.
Zato nije dovoljno da samo izgleda uredno. Osim toga, ona mora da bude pravilno odabrana, higijenski održavana, dostupna, ispravna i pod kontrolom tokom celog veka korišćenja. Pocepan rukav, istrošena tkanina ili dugme koje samo čeka da otpadne sa uniforme nisu samo estetski problem. U određenim okolnostima, oni mogu postati i tačka rizika.
U Lindström-ovom vodiču kroz higijensku radnu odeću u prehrambenoj industriji posebno se naglašava da rukovodioci moraju da upravljaju rizicima vezanim za dizajn, rukovanje, pranje i isporuku radne odeće, jer i odeća može biti jedna od tačaka kroz koju dolazi do kontaminacije.
Što je rizik od kontaminacije veći, to i zahtevi za odeću moraju biti stroži. To znači da odeća ne bi smela da bude pocepana, pohabana niti da ima elemente koji povećavaju rizik od unošenja stranih tela u proizvodnju. U nekim zonama rada mogu biti važni i raspored džepova, vrsta zatvarača, izbor materijala i usklađenost odeće sa temperaturom i uslovima u pogonu.
Tema radne odeće je zato direktno povezana sa standardima i usklađenošću. U prehrambenoj industriji ona se posmatra kroz zahteve standarda i sistema kao što su HACCP, ISO 22000, BRCGS i IFS Food, dok se u procesu pranja i održavanja posebno izdvaja standard EN 14065 za upravljanje higijenom i biokontaminacijom tekstila. Drugim rečima, radna odeća ovde nije samo pomoćna oprema, već deo sistema koji mora da funkcioniše bez slabih tačaka.
Ambalaža za prehranu i logistika imaju isti izazov: nema prostora za „sive zone“
Slična logika važi i za kompanije koje proizvode ambalažu za prehrambenu industriju. Iako ne rade direktno sa hranom, rade sa materijalima koji dolaze u neposredan kontakt sa prehrambenim proizvodima. Zbog toga su i ovde važni higijena, mogućnost praćenja i kontrola kretanja odeće i jasno razdvajanje ljudi, zona i procesa. Ako radna odeća nije pod kontrolom, rizik se ne zadržava na zaposlenom, već ulazi u širi lanac kvaliteta.
Logistika je još jedan sektor u kom radna odeća može da deluje kao sporedna tema, a zapravo nije. U skladištima, distributivnim centrima i zonama manipulacije robom pitanje nije samo u komforu ili izgledu, već u raspoloživosti odeće, doslednosti procedura i svakodnevnoj disciplini korišćenja. Kada postoji rad u više smena, velika fluktuacija zaposlenih i stalno kretanje ljudi i robe, i upravljanje radnom odećom postaje važan deo operativne stabilnosti.
To je posebno važno kada logistika radi za prehrambeni sektor. U tom slučaju svaka slaba tačka u procesu lako prestaje da bude interni propust i postaje problem kvaliteta. Zato bi i oni koji rade sa ambalažom za prehranu i u logistici trebalo da posmatraju radnu odeću na isti način: kao deo sistema kontrole, a ne kao jednu od raznih nabavki.
Veliki deo rizika je i u svakodnevnoj praksi
Koliko je rizik od kontaminacije stvaran pokazuje i evropsko istraživanje koje je Norstat sproveo 2025, a o kome je InStore već pisao. Najvažnija otkrića su da čak 73 odsto ispitanika iz prehrambene industrije nosi radnu odeću na pranje kod kuće, da 64 odsto onih koji je peru kod kuće to rade na temperaturama ispod 70 stepeni, dok trećina ispitanika nije ni bila svesna higijenskih standarda koje njihov objekat mora da poštuje. Dodatno, 24 odsto njih priznalo je da radnu odeću nosi i koristi i van radnog mesta.
Ovi i drugi podaci prikupljeni u ovoj studiji pokazuju koliko lako i često nastaje raskorak između propisanih procedura i svakodnevne prakse. Poseban problem su delimična rešenja, kada se jedan deo radne odeće održava organizovano, a drugi ostavlja zaposlenima da ga peru i održavaju sami. U sistemima koji zavise od higijenske discipline, to je ozbiljna slabost, jer i samo jedan loše opran komad odeće može ugroziti ceo režim kontrole.
Lindström je u zaštiti bezbednosti hrane sa aspekta odeće otišao i korak dalje, razvivši uslugu Workwear Alarm. U pitanju je sistem koji, uz pomoć RFID tehnologije, praktično onemogućava iznošenje radne odeće iz kruga pogona, signalizirajući ako neko od zaposlenih pokuša to da uradi.
U ovoj industriji je, zbog svega navedenog, važno insistirati na potvrđenim procesima pranja, preventivnim kontrolama, pravilno organizovanoj isporuci i dobro osmišljenim svlačionicama, kako bi se smanjio rizik od unakrsne kontaminacije. Stvar, dakle, nije samo u tome kakva je odeća, već i kako se njome upravlja iz dana u dan.
Prava cena radne odeće se ne vidi na fakturi
Na kraju, dolazimo do pitanja koje je važno za svaku kompaniju: koliko zapravo košta radna odeća? Jedna od najvećih zabluda je da sav njen trošak staje u cenu bluza ili pantalona. A, kupovina je zapravo samo prvi, a često i najmanje vidljivi deo ukupnog troška.
Ostatak troška je u svakodnevnom radu zaposlenih. On se nalazi u administraciji koja vodi evidenciju i rešava zamene, nabavci koja naručuje dodatne količine; zalihama koje rastu ili ne odgovaraju stvarnim potrebama, hitnim situacijama kada nema odgovarajuće veličine ili dovoljnog broja čistih kompleta odeće. I najvažnije: u vremenu koje zaposleni troše na stvari koje ih odvraćaju od njihovog osnovnog i suštinskog posla.
Zato radna odeća u ovim industrijama i sektorima nije samo stvar kupovine, već pitanje upravljanja. Kada sistem nije uređen, trošak se ne vidi samo na fakturi, nego i u administraciji, zalihama, vanrednim zamenama, zastojima i mogućim higijenskim propustima koji mogu da prerastu u ozbiljne probleme.
I baš zbog toga, sve više kompanija u prehrambenoj i ambalažnoj industriji ne traži samo radnu odeću, već odgovarajući model upravljanja njome koji ceo proces stavlja pod kontrolu. Jedan od odgovora sve češće nalaze u organizovanoj usluzi iznajmljivanja i upravljanja radnom odećom poput Lindström-ove, jer donosi predvidljiviji trošak, manje improvizacije i mnogo više sigurnosti da sistem funkcioniše onako kako bi i trebalo.
Foto: Lindström
