Zorana Kepčija Popović, rukovodilac marketing operacija, Aleva: U središtu svake priče o brendu je Priča

U svetu sa dešavanjima na koje kao pojedinci ne možemo da utičemo (rat, globalno zagrevanje, zagađenje, pandemije) pripovedači su poslali poziv društvu ohrabrujući ga da se ujedini i krene napred, da nas to što smo zajedno, inspiriše za putovanje ka promenama koje će doneti nešto dobro. Iako nastao izvan marketinga i mnogo pre njega, storytelling je postao njegovo važno oruđe. Priče se pamte, lako prenose u užem i širem okruženju, nadograđuju i ulepšavaju ukoliko su po sebi pozitivne, bude osećanja i prenose vrednosti koje se teško aktiviraju primenom drugih alata i tehnika. U središtu svake priče o brendu je Priča. Pisana velikim slovom, označava njegovu suštinu. Na prenaseljenom tržištu, brend će se pričom izdvojiti od konkurencije i povezati sa budućim korisnicima. U zavisnosti od toga koliko poznajemo svoje korisnike, koliko smo vešti, prilagodljivi i smeli, biramo način na koji ćemo im je približiti: pripovedanjem (telling), „sprovođenjem“ (doing) ili življenjem (living). Kako ćemo ispričati Priču jednako je važno kao i ona sama. Menjaju se navike, razlike u generacijama su sve izrazitije (i nisu samo posledica dostupnosti tehnologija već i opštih promena u društvu, vrednostima, organizaciji, poimanju sebe i svog mesta u zajednici kojoj svako kao jedinka pripada). Od brendova se traži da budu ne samo jedinstveni već samosvesni i dozreli svojim ulogama: očekuje se da budu humani, iskreni, brižni, ali i praktični i sa svrhom. | Od brendova se traži da budu ne samo jedinstveni već samosvesni i dozreli svojim ulogama: očekuje se da budu humani, iskreni, brižni, ali i praktični i sa svrhom | Evolucija od telling ka doing i living nije tako linearna i nepovratna kao ni uloga primaoca poruke koji od pasivnog slušaoca/gledaoca postaje aktivan: prvo glumac, a zatim i koscenarista. Razmena iskustva sa brendom, njegovim proizvodom ili uslugom primaocu poruke daje mogućnost da sam kreira priču i ostvari posebnu emocionalnu vezu sa njim. Sa aspekta priče o brendu, prelazi se sa autobiografije na roman pun dijaloga, zapleta i neočekivanih obrta. Slušanje i doživljavanje priča podrazumeva ne samo uključivanje svih čula već i stalno usavršavanje elemenata (nivoa) priče: razvoj vizuelnih tehnologija “drugačije” realnosti pratiće razvoj audio tehnologija prevazilazeći umetnički i kreativni nivo pričanja muzikom (istraživanje frekvencija, ritmova, pojedinih tonova). Na mestu prodaje, sačekaće nas robotizovani interaktivni reklamni materijal čija se uloga kreće od jednostavnog obraćanja kupcu do njegovog prepoznavanja i prilagođavanja sadržaja. Kroz ovaj novi odnos raste i sam brend i izmiče zamci pripovedanja u kojoj se nalaze bezlične, egocentrične priče koje slušamo, ali ne dopiru do nas. Estetski savršen sonet o Brendu ustupa mesto novim narativnim formama koje možda imaju manje stilskih figura, ali nam se direktnije, ubedljivije i iskrenije obraćaju. Brendovi postaju otvoreniji ka potrošaču, veze sa njima čvršće i poput DNK lanca jedinstvene. Rešenje “po mojoj meri i željama” zahvaljujući novim tehnologijama kreiraće novo iskustvo i podržati individualnost i potrebu za izražavanjem koji od obeležja generacije Z sve više postaju opredeljenje svih: briga o sebi, nalaženje najboljeg u sebi, biti srećan i ispunjen u svim sferama života.