Naime, naučnici CRL-a izradili su do sada najdetaljniju genetsku mapu hmelja, pružajući istraživačima dosad neviđen uvid u genetsku složenost ove biljke i njen potencijal za unapređenje.
Kako je objašnjeno iz kompanije, iza svakog cveta hmelja krije se izuzetno složen genetski sistem. Genom hmelja je velik, približno veličine ljudskog genoma, vrlo je repetitivan i dodatno komplikovan specifičnom biologijom razmnožavanja: muški i ženski cvetovi rastu na različitim biljkama, ali samo ženske biljke daju šišarke koje su od značaja za pivare.
U ovom istraživanju, naučnici CRL-a izradili su visoko‑rezolutnu mapu svih hromozoma jedne komercijalno važne sorte hmelja. Kao i ljudi, hmelj ima dve verzije svakog hromozoma u svakoj ćeliji, po jednu od svakog roditelja, a nova mapa prikazuje obe verzije sa velikom preciznošću. To je važno jer savremeni uzgoj hmelja često kombinuje evropske i severnoameričke genetske linije kako bi se dobile sorte sa boljim svojstvima za proizvodnju piva. Nova mapa omogućava uvid u to kako su te linije organizovane u DNK i kako utiču na ključne osobine za pivarsku industriju.
Hmelj je genetski mnogo složeniji nego što većina ljudi misli, i ta složenost je do sada usporavala njegovo unapređenje. Razdvajanjem evropskih i severnoameričkih genetskih linija sada možemo bolje razumeti kako se osobine kombinuju, što nam daje jasniji put ka razvoju boljih i otpornijih sorti, rekla je Ilka Braumann, rukovodilac razvoja hmelja u CRL-u.
Mogućnosti koje ovo otkriće donosi
Sa dekodiranim genomom hmelja, naučnici i uzgajivači sada mogu unaprediti uzgoj preciznijim i bržim metodama, a celo istraživanje je dostupno naučnicima i široj javnosti u časopisu Nature Communications.
Izazovi poput klimatskih promena veći su od bilo koje pojedinačne kompanije. Objavljivanjem našeg istraživanja genoma hmelja dajemo naučnicima i uzgajivačima alate za zaštitu useva, inovacije i osiguranje budućnosti piva, poručila je Birgitte Skadhauge, potpredsednica i rukovodilac CRL-a.
