Evropa: U Švajcarskoj najskuplja hrana, a u Severnoj Makedoniji najjeftinija

Cene hrane se takođe značajno razlikuju širom Evrope. Indeks nivoa cena hrane Evrostata predstavlja korisnu osnovu za poređenje. Ako se prosečna potrošačka korpa hrane u EU postavi na 100 evra, indeks pokazuje koliko bi ista korpa koštala u svakoj pojedinačnoj zemlji. Nivo cena iznad 100 znači da je zemlja skuplja od evropskog proseka, dok vrednost ispod 100 ukazuje na niže cene. Prema podacima Evrostata, Severna Makedonija je 2024. godine bila najjeftinija zemlja za kupovinu hrane među 36 evropskih država. Standardna korpa hrane tamo je koštala 73 evra, što je 27% manje od proseka EU. Švajcarska je, s druge strane, najskuplja, sa cenama hrane koje su 61,1% iznad proseka EU. Ista korpa tamo košta 161,1 evra, piše Euronews. Severna Makedonija je zemlja kandidat za članstvo u EU - još nije članica, ali ima aktivne trgovinske sporazume sa Unijom, dok Švajcarska nije deo Evropskog ekonomskog prostora i oslanja se na mrežu bilateralnih sporazuma sa EU. **U EU najpovoljnija Rumunija** Unutar Evropske unije, Rumunija (74,6 evra) ima najniži nivo cena hrane, dok je Luksemburg (125,7 evra) najskuplji. Hrana je u Rumuniji 25,4% jeftinija, a u Luksemburgu 25,7% skuplja u odnosu na prosek EU. Iza Švajcarske, među tri najskuplje zemlje nalaze se još dve članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA): Island (1+46,3 evra) i Norveška (130,6 evra). Zemlje EFTA nisu članice EU, ali sarađuju sa Unijom uglavnom u oblasti trgovine i pristupa tržištu, zadržavajući veću nacionalnu kontrolu nad zakonima, granicama i politikama. Cene hrane su najmanje 10% više od proseka EU i u Danskoj (119,3 evra), Irskoj (111,9 evra), Francuskoj (111,5 evra), Austriji i Malti (110,9 evra). Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan imaju najniže cene hrane u celini. Osim Severne Makedonije i Rumunije, Turska (75,7 evra), Bosna i Hercegovina (82,5 evra), Crna Gora (82,6 evra) i Bugarska (87,1 evra) znatno su ispod proseka EU. Srbija (95,7 evra) i Albanija (98,7 evra) takođe imaju niže cene hrane od proseka EU. Među "velikom četvorkom" EU, cene hrane su iznad proseka i u Italiji (104 evra) i Nemačkoj (102,9 evra), dok je Španija (94,6 evra) za 5,4% jeftinija od proseka Unije. Većina zemalja centralne i deo istočne Evrope i dalje je ispod ili blizu proseka EU, uključujući Slovačku, Poljsku, Češku i Mađarsku. Zapadna Evropa uglavnom beleži više cene hrane, dok su nordijske zemlje među najskupljima u Evropi. **Zašto su razlike u cenama važne za domaćinstva** **Ilarija Benedeti, vanredna profesorka sa Univerziteta u Tusiji**, ističe da strukturni faktori poput troškova proizvodnje, integracije lanaca snabdevanja i izloženosti globalnim šokovima imaju ključnu ulogu u ovim razlikama: *Manje i izrazito otvorene ekonomije, često sa valutama podložnim snažnijim oscilacijama, doživele su veći prenos rasta troškova energije i poljoprivrednih inputa tokom pandemije i rata u Ukrajini*. Benedeti naglašava da su ove razlike važne jer njihov uticaj zavisi od toga koliki deo budžeta domaćinstva izdvajaju za hranu. U pojedinim zemljama istočne i jugoistočne Evrope hrana čini više od 20% ukupne potrošnje domaćinstava, dok je u bogatijim ekonomijama taj udeo uglavnom ispod 12%. Zbog toga isti rast cena ima znatno teže posledice tamo gde su prihodi niži, dodala je ona. *Najvažniji razlog su razlike u prihodima i platama*, rekao je **Alan Metjuz, profesor na Triniti koledžu** u Dablinu. Zemlje sa višim prosečnim zaradama, poput Danske i Švajcarske, obično imaju i više cene hrane, jer se veći troškovi rada u poljoprivredi, preradi i maloprodaji prenose na potrošače. On napominje i da zemlje, poput Irske, imaju nižu ili čak nultu stopu PDV-a na hranu, dok se u drugim, kao što je Danska, primenjuje standardna stopa. Metjuz je istakao i da cene hrane zavise od potrošačkih navika. Na primer, potrošači u severnoj i zapadnoj Evropi češće kupuju organsku ili premijum hranu, ili imaju veću sklonost ka brendiranim proizvodima u odnosu na robne marke supermarketa. **Jeremijaš Mate Balog, vanredni profesor sa Univerziteta Korvinus** u Budimpešti, naveo je da ove razlike u cenama imaju značajne posledice po prehrambenu sigurnost, posebno kada se posmatraju u kombinaciji sa raspoloživim prihodima: *Iako zemlje sa visokim prihodima mogu da apsorbuju više cene, domaćinstva sa nižim primanjima u centralnoj i istočnoj Evropi snose nesrazmerno veći teret, čak i kada su nominalne cene hrane niže*. Indeks nivoa cena Evrostata ne uzima u obzir prihode domaćinstava, pa ove vrednosti nisu prilagođene pristupačnosti. Na primer, iako je hrana skupa u Danskoj, raspoloživi prihodi su tamo veći, pa građani mogu sebi da priušte više osnovnih namirnica.