Domaćinstva u EU troše više, a štede manje

Trend ukazuje da građani širom Evrope sve više koriste ušteđevinu kako bi održali životni standard u uslovima i dalje izraženih troškova života i ekonomske neizvesnosti.

Prema podacima evropske statističke kancelarije, realna potrošnja po stanovniku u EU porasla je za 0,6 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na prethodni kvartal, dok je u evrozoni zabeležen rast od 0,5 odsto. Istovremeno, stopa štednje domaćinstava u evrozoni pala je sa 14,8 na 14,4 odsto.

Eurostat navodi da je rast lične potrošnje bio brži od rasta raspoloživog dohotka građana. Potrošnja domaćinstava u evrozoni porasla je 1,2 odsto, dok su raspoloživi prihodi povećani za 0,8 procenata, što je dodatno uticalo na smanjenje štednje.

Ekonomisti ocenjuju da evropska domaćinstva, nakon višegodišnjeg perioda inflatornih pritisaka i rasta cena energenata, sve češće koriste akumuliranu štednju kako bi pokrila svakodnevne troškove. Iako inflacija pokazuje znakove usporavanja, troškovi života i dalje ostaju značajno viši nego prije energetske krize iz 2022. godine.

Istovremeno, kompanije u Evropi ostaju znatno opreznije od potrošača. Investiciona stopa nefinansijskih preduzeća u evrozoni pala je na 21,4 odsto, što je najniži nivo još od 2015. godine. Pad investicija povezuje se sa visokim troškovima finansiranja, neizvesnim geopolitičkim okruženjem i usporavanjem privrednog rasta u EU.

Podaci pokazuju i značajne razlike među državama članicama. Najizraženiji rast potrošnje zabeležen je u Mađarskoj, Španiji i Češkoj, dok su građani pojedinih zapadnoevropskih država i dalje znatno oprezniji kada je reč o ličnoj potrošnji.

Evropska komisija već je upozorila da bi rast cena energije i geopolitičke tenzije tokom 2026. godine mogli dodatno da uspore privredni rast evrozone i povećaju inflatorne pritiske.