Prema podacima ove institucije, do kraja 2025. godine čak 27% ukupnih deviznih i monetarnih rezervi centralnih banaka bilo je plasirano u zlatne poluge, što predstavlja rast od sedam procentnih poena u samo godinu dana. Američke državne obveznice (U.S. Treasuries) zauzele su drugo mesto, pri čemu je njihov udeo opao sa 25% na 22% tokom istog perioda, dok su sredstva denominovana u evrima zadržala treću poziciju sa udelom od 15%.
ECB procenjuje da centralne banke trenutno poseduju gotovo 36.000 tona zlata, što je nivo uporediv sa onim iz perioda Bretton Woods sistem sredinom 20. veka. Nagli rast cene zlata takođe je imao značajnu ulogu u tome da ovaj plemeniti metal zauzme vodeće mesto među rezervnim aktivama. Trenutna cena zlata iznosi približno 4.500 američkih dolara po trojanskoj unci, što je oko 1.000 dolara manje od rekordnog nivoa dostignutog u januaru 2026. godine, ali i dalje dvostruko više nego u istom periodu 2024. godine.
Ovaj trend nastavljen je i tokom 2026. godine. Samo u prvom tromesečju centralne banke kupile su gotovo 250 tona zlata. Ukoliko se takav tempo održi do kraja godine, ukupne kupovine mogle bi da dostignu približno 900 tona, čime bi se nastavio snažan rast tražnje iz zvaničnog sektora prisutan poslednjih godina.
Značajan negativan uticaj na cenu zlata imao je sukob u Persijskom zalivu i zatvaranje Hormuškog moreuza, što je izazvalo nagli rast cena nafte i primoralo pojedine zemlje regiona na prodaju dela svojih deviznih rezervi. Pored toga, dok zemlje poput Kine, Poljske i Indije nastavljaju da povećavaju svoje zlatne rezerve, druge države, uključujući Rusiju i Tursku, prodaju značajne količine zlata pod pritiskom fiskalnih potreba.
Visoke kamatne stope i dalje predstavljaju važan faktor za tržište. S obzirom na to da inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi približno 3,8%, dok je prinos na tridesetogodišnje američke državne obveznice oko 5,1%, realni prinos iznosi približno 1,3%. To stvara određenu konkurenciju zlatu kao investicionoj i rezervnoj aktivi, ali ne u meri koja bi mogla da promeni dugoročni trend podržan snažnom potražnjom centralnih banaka i povišenim nivoom geopolitičke neizvesnosti.
Christine Lagarde, predsednica Evropske centralne banke, sažela je situaciju ocenivši da pojačana geopolitička neizvesnost i dalje generiše snažnu tražnju centralnih banaka za investicionim zlatom, uprkos prodajama koje sprovode pojedine vlade.
Upravo takva tražnja stoji iza rekordnih cena koje beležimo poslednjih godina, Ona će i ubuduće predstavljati jedan od ključnih pokretača dugoročnog uzlaznog trenda (bull market) na tržištu plemenitih metala, izjavio je Georgi Hristov iz Tavex zlato&srebro.
