Evrozona: Inflacija na rekordnih 10,6%

Inflacija nije bila toliko snažna od uvođenja zajedničke evropske valute 1999. Eurostat je, pritom, preliminarnu procenu revidirao naniže za 0,1 odsto.

Inflaciju i dalje najviše gura cena energenata, koji su od oktobra 2021. poskupeli za 41,5 odsto. Oštro su poskupele i namirnice, sa 11,8 odsto u septembru na 13,1 odsto u oktobru, a znatnije je porasla i cena industrijskih proizvoda.

Bazna iflacija, bez proizvoda čija je cena podložne većim promenama, poput energenata i namirnica, skočila je sa 4,8 na 5 odsto. Tu stopu ekonomisti vide kao ključni indikator dugoročnijeg kretanja cena.

Međutim, tempo poskupljenja je različit po zemljama evrozone: najsnažniji je u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, sa po više od 20 odsto.  

Na drugom kraju skale su Francuska, Španija i Malta, sa oktobarskom inflacijom ispod osam odsto. Nemačka je sa svojih 11,6 odsto prema evropskoj metodologiji negde na proseku.

Cilj Evropske centralne banke (ECB) da inflaciju kontrolisano drži na dva odsto odavno je probijen. Posle izvesnog oklevanja, ECB je znatno podigla svoju referentnu kamatnu stopu.

Veće kamate hlade proizvodnju, plate i tražnju, pa tako i inflaciju.

Ostaje ipak otvoreno hoće li će ECB dalje dizati kamatnu stopu, jer finansijska tržišta da predstoji recesija i da evropskim privredama ne treba stezati kaiš, jer dovoljno su im osakaćujući problemi zbog rata u Ukrajini.

izvor: dpa 
foto: pixabay