FAO indeks cena hrane raste treći mesec zaredom

FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih cena korpe globalno trgovane hrane, u aprilu je prosečno iznosio 130,7 poena, što je 1,6% više u odnosu na revidirani nivo iz marta i 2,0% više nego pre godinu dana\. FAO indeks cena žitarica porastao je za 0,8% u odnosu na mart i bio je viši za 0,4% u poređenju sa istim periodom prošle godine, odražavajući rast cena većine glavnih žitarica, izuzev sirka i ječma\. Svetske cene pšenice porasle su za 0,8% zbog zabrinutosti oko suše u delovima Sjedinjenih Američkih Država i veće verovatnoće ispodprosečnih padavina u Australiji\. Rast je dodatno pojačan očekivanjima smanjenja setve pšenice u 2026\. godini, jer se poljoprivrednici okreću kulturama sa manjim potrebama za đubrivima, usled visokih cena đubriva – izazvanih povišenim troškovima energije i poremećajima povezanim sa faktičkim zatvaranjem Ormuskog moreuza\. _Uprkos poremećajima povezanim sa krizom u Ormuskom moreuzu, globalni agro‑prehrambeni sistemi i dalje pokazuju otpornost\. Cene žitarica su do sada porasle samo umereno, zahvaljujući relativno snažnim zalihama i adekvatnom snabdevanju iz prethodnih sezona\. Biljna ulja, međutim, beleže snažniji rast cena, uglavnom zbog viših cena nafte, koje povećavaju potražnju za biogorivima i dodatno opterećuju tržišta biljnih ulja, _izjavio je **Máximo Torero, glavni ekonomista FAO‑a\.** Globalne cene kukuruza porasle su za 0,7%, dok je FAO indeks cena svih vrsta pirinča porastao za 1,9%\. FAO indeks cena biljnih ulja porastao je za 5,9% u odnosu na mart, dostigavši najviši nivo od jula 2022\. godine\. Rast je bio podstaknut višim cenama palminog, sojinog, suncokretovog i repičinog ulja\. FAO indeks cena mesa dostigao je novi rekordni nivo u aprilu, porastavši za 1,2% u odnosu na mart i za 6,4% u poređenju sa istim periodom prošle godine, pri čemu su svetske cene goveđeg mesa dostigle novi maksimum\. Nasuprot tome, FAO indeks cena mlečnih proizvoda pao je za 1,1% u odnosu na mart\. FAO indeks cena šećera takođe je zabeležio pad, smanjivši se za 4,7% u odnosu na mart i čak za 21,2% u poređenju sa istim periodom prošle godine\. Pad je uglavnom podstaknut očekivanjima obilnih globalnih zaliha u tekućoj sezoni, dodatno ojačanim poboljšanim izgledima u ključnim azijskim zemljama proizvođačima, naročito u Kini i Tajlandu\. Početak nove žetve u Brazilu, najvećem svetskom proizvođaču šećera, takođe je doprineo silaznom pritisku na cene šećera\.