U budžetu za 2027. godinu, francuska vlada navela je da industrijski prerađena hrana koja sadrži aditive, često nazivana ultraprerađenom hranom (UPF), značajno doprinosi prekomernoj konzumaciji šećera.
Predlaže se proširenje poreza na šećer, koji trenutno obuhvata zaslađena bezalkoholna pića, kao deo mera za rešavanje osnovnih uzroka hroničnih bolesti povezanih sa ishranom bogatom šećerom, kao što su dijabetes i kardiovaskularna oboljenja.
Predloženo proširenje primenjivalo bi se prema kliznoj skali zasnovanoj na sadržaju šećera. Vlada je saopštila da želi da zaštiti "visokokvalitetnu hranu koju proizvode francuski poljoprivrednici, kao i zanatske proizvode".
U budžetu se navodi da 40% odraslih i 80% dece u Francuskoj konzumira previše šećera, dok je potrošnja prerađene hrane porasla za 170% od osamdesetih godina prošlog veka.
Smanjenje prekomerne konzumacije šećera jedan je od glavnih prioriteta javnog zdravlja. Proizvođači pekarskih i poslastičarskih proizvoda imaju odgovornost da daju svoj doprinos i mi prihvatamo tu odgovornost. Međutim, FEB se protivi predloženom proširenju poreza. Smatramo da bi vlada trebalo da prepozna i podrži zajednički rad na smanjenju šećera koji je naša federacija već preduzela sa nadležnim državnim organima. Više od godinu dana naš sektor sarađuje sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom poljoprivrede na dobrovoljnom sporazumu za industrijske poslastice i proizvode od lisnatog i dizanog testa, rekao je za FoodBev Paul Boivin, generalni direktor nacionalnog trgovinskog udruženja Fédération des Entrepreneurs de Boulangerie (FEB).
Članovi FEB-a podnose dobrovoljni sporazum čiji je cilj da se prosečan sadržaj šećera u njihovoj ponudi proizvoda smanji za najmanje 5% do 2031. godine, istakao je Boivin. Cilj je "stvarno smanjenje šećera", bez nadoknađivanja njegove količine korišćenjem zamena ili aditiva.
Međutim, Boivin tvrdi da oporezivanje proizvoda bez priznavanja postojećih napora kompanija na reformulaciji "šalje kontradiktornu poruku".
Porez sam po sebi ne garantuje trajno poboljšanje ishrane. Neiskreno je tvrditi drugačije u pokušaju da se opravda prikriveni porez, dodao je Boivin.
On je izrazio zabrinutost zbog sposobnosti malih i srednjih preduzeća da investiraju, budući da se suočavaju sa dodatnim troškovima uz troškove razvoja receptura, probne proizvodnje i testiranja proizvoda.
Porez bi takođe stvorio nejednake uslove između prethodno upakovanih proizvoda i proizvoda koji se prodaju nezapakovani. Uporedivi proizvodi sa istim sadržajem šećera mogli bi da budu različito tretirani samo zbog načina na koji su upakovani i prodaju se. Ne vidimo nikakvo opravdanje sa stanovišta javnog zdravlja za takvu razliku u tretmanu, rekao je Boivin.
Kvalitet proizvoda može biti značajno pogođen prilikom reformulacije radi smanjenja šećera, zbog njegove funkcionalne uloge koja prevazilazi samo zaslađivanje. Šećer može da doprinese i teksturi, izgledu i roku trajanja, a Boivin je napomenuo da je očuvanje kvaliteta od ključnog značaja za uspešnu reformulaciju, uz istovremeno pomaganje potrošačima da se naviknu na manje slatke ukuse.
Rizik je da porez oduzme sredstva potrebna za ostvarivanje ovih promena. Kompanije bi mogle da budu primorane da snose troškove kroz niže marže ili da deo tih troškova prenesu na potrošače, zaključio je.
Propisi koji se odnose na smanjenje šećera znatno su prošireni u Evropi tokom poslednje decenije, iako je većina trenutno važećih nameta usmerena na zaslađena pića. Britanska vlada je prošle godine najavila planove za proširenje poreza Soft Drinks Industry Levy, kojim bi, pored tradicionalnih gaziranih pića i voćnih napitaka, bile obuhvaćene dodatne kategorije pića, uključujući mlečne napitke i gotove napitke od kafe. Takođe, prag sadržaja šećera smanjen je sa 5 grama na 4,5 grama na 100 mililitara, a proizvođačima je dat rok do 1. januara 2028. godine da smanje količinu šećera u svojim pićima kako bi izbegli porez.
Poljska je nedavno predložila proširenje svog poreza na šećer kako bi obuhvatila više formata pića, uključujući koncentrate i dodatke ishrani spremne za konzumaciju. Ukoliko promene budu odobrene, stupile bi na snagu 1. januara 2027. godine.
Nemačka je takođe predložila uvođenje novog poreza na šećer u bezalkoholnim pićima od 2027. godine, iako su proizvođači kritikovali ovaj predlog, navodeći da bi ubrzani vremenski okvir, s obzirom na to da je ranije bilo predloženo da propisi počnu da se primenjuju 2028. godine, mogao da ima značajne finansijske posledice za kompanije i da im ostavi premalo vremena za pripremu.
