Deset odsto domaćinstava sa najmanje novca je zbog povećanih neizbežnih troškova izgubilo do 2,87 odsto raspoloživog novca a oni najbogatiji samo 0,65 odsto, navodi institut.
Vidimo da su siromašnija domaćinstva u šoku zbog cena čiji skok je izazvalo nešto hiljadama kilometara daleko. Siromašni teže izbegavaju rast cena i osetniji pad kupovne moći, rekla je Tiphaine Wibault, ekonomistkinja Ifo instituta.
Ifo u analizi naglašava da brojke ilustruju maksimalan potencijalni efekat, jer domaćinstva uglavnom mogu delimično da prilagode potrošnju novoj situaciji.
Prema tako postavljenoj računici, pomeranje cena zbog rata u Iranu nemačke potrošače je do sada dodatno koštalo oko 16,8 milijardi evra. To je u proseku 1,15 odsto raspoloživog novca nemačkog domaćinstva.
Za razliku od energetske krize 2022. godine, u ovom talasu nije bilo evropskog limitiranja cena, pa je teret skoro bez ikakvog olakšanja pao na domaćinstva, a posebno na najsiromašnija, rekao je Andreas Peichl iz Ifo instituta.
Natprosečno snažan udarac primaju stariji. Parovi penzionera su pod udarom cena izgubili 1,53 odsto zajedničkog raspoloživog novca, a stariji koji žive sami 1,45 odsto svog novca.
Tako je, navodi Ifo, jer penzioneri nesrazmerno veliki udeo svog budžeta moraju da odvajaju za trošak energije i grejanja.
Osnov računice su konjunkturne prognoze od pre i posle početka rata. Ekonomisti su razliku iskoristili za obračun kupovne moći svih tipova domaćinstava.
Rat u Iranu je usijao cenu nafte, pa su prvo u poskupeli energenti, ali do sada se veći trošak transporta prelio i na ostale stavke u potrošačkoj korpi.
Foto: Pixabay
