Potrošačke cene poslednji put su snažnije rasle u decembru 2023, kada je inflacija iznosila 3,7 odsto.
Nešto viša inflacija u avgustu, od 2,9 odsto, kao i prethodnih meseci posledica je izraženijeg rasta cena goriva i lož-ulja, objasnila je Silke Tober, stručnjakinja za inflaciju iz Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture Fondacije Hans Bekler.
Brzo smirivanje cena se ne nazire, pa inflacija na jesen ponovo može da premaši tri odsto, rekao je analitičar Elmar Völker. Dobra vest je, kako navodi, to što se više stope inflacije zasad nisu učvrstile u širokom spektru cena.
Posle naftnog šoka zbog rata s Iranom, vlada je u maju i junu donekle rasteretila vozače. Smanjila je privremeno akcizu na benzin i dizel za skoro 17 centi po litru. Međutim, po isteku tog popusta na gorivo, inflacija je u julu odmah skočila za 0,5 procentnih poena, na 2,8 odsto.
Glavni pokretač rasta cena i u avgustu bila je energija. Potrošači su za gorivo i grejanje morali da plate 10,5 odsto više nego godinu dana ranije. Hrana je, nasuprot tome, poskupela tek neznatno, za 0,1 odsto. U prethodna tri meseca cene prehrambenih proizvoda rasle su po 0,4 odsto. Ukupno, prema podacima statističara, potrošačke cene su od jula do avgusta ove godine porasle za 0,2 odsto.
Troškovi života u Nemačkoj u narednim mesecima mogli bi privremeno dodatno da porastu, procenila je Bundesbanka. Sukob s Iranom i dalje tinja, zbog čega je Ormuški moreuz praktično i dalje blokiran. Vozači to već osećaju na pumpama. Prema proceni auto-moto saveza 2026. će možda biti najskuplja godina za točenje goriva do sada. Što cene energije duže ostanu visoke, to je veća opasnost da poskupe i druge stvari, na primer zato što troškovi transporta i hlađenja hrane postaju veći. Tome se pridružuju i posledice vrućine i suše, koje smanjuju prinose.
