Italija: Putovanje po zemlji riže sa Riso Scotti (FOTOREPORTAŽA)

![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/img-20230928-103309.jpg) Italijanska riža čini više od polovine ukupne proizvodnje evropske riže. U gradu Paviji, biseru Lombardije, četrdesetak kilometara južno od Milana, posetili smo sedište Riso Scottija i berbu riže njihove partnerske Grupe Sa.Pi.Se Coop koje je u vlasništvu 15 poljoprivrednika iz Pijemonta i Sardinije. Oni sarađuju sa najvećim proizvođačem riže, kompanijom Riso Scotti, koja izvozi u čak 82 zemlje. Naš kolega Igor Đurović iz Slovenije je ispred InStore Media posetio laboratorije gde se vrše testiranja mnogih vrsta riže. Nakon pšenice, riža je druga vrsta žitarice po potrošnji u prehrani na svetu. U Evropskoj uniji riža se uzgaja u osam zemalja, a najvažnija je upravo Italija čija proizvodnja čini 52 odsto ukupne evropske proizvodnje. Riža se uzgaja na 200.000 do 227.000 hektara, a regije Pijemont i Lombardija čine 92 odsto italijanske proizvodnje. U prekrasnom podalpskom krajoliku obišli smo plantaže i proizvodnju riže u fabrici s najdužom tradicijom - Riso Scotti. Vekovima su tamošnji seljaci i farmeri koristili velike količine vode i sloj ilovače ispod plodnog grma što predstavlja odlične uslove za uzgoj riže, a u to smo se i sami uverili. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/riso-4.jpg) Godine 1997. u selu Vercelli, koje smo prvo posetili, lansirali su novu "zvezdu" riže, koja je, kako bi bila još autentičnija, crne boje i i nosi naziv Venere (po italijanskoj boginji lepote Veneri). Verovali ili ne, postoje hiljade vrsta riže, a ako ih iko zna proizvesti, to je globalni gigant među proizvođačima najpopularnije azijske hrane, koji se sve više probija na evropsko, uključujući i srpsko tržište. Tokom dvodnevne posete Italiji upoznali smo i glavne vlasnike, oca **dr Anđela Daria** i njegovu najmlađu od tri ćerke, **Lucreziu Scotti,** zaposlene u marketingu i u izvozu. **Claudio, Umberto, Laura**, ali i mnogi drugi, bili su vrlo ljubazni domaćini i ispričali su nam mnoge zanimljivosti o istoriji riže, kao i o poslovanju njihove ugledne robne marke, koja postiže sve veći uspeh i na srpskom tržištu. Na početku naše ture, obišli smo rižina polja, gde je u toku bila berba, zatim je usledilo upoznavanje sa predstavnicima grupacije Sa.Pi.Se, sa kojom kompanija vrši ispitivanja riže u laboratorijima. Upravo tu su proizveli i jedan od najnovijih "hitova" u svetu riže - Venere, koja predstavlja pravo "blago" u raznovrsnom svetu zrna riže, zbog svoje crne boje i posebnog ukusa. **Generalni direktor Sa.Pi.Se, Carlo Minoia,** predstavio nam je aktivnosti Udruženja poljoprivrednika iz Lombardije odnosno Pijemonta i Sardinije, kao i njihovu saradnju sa kompanijom Riso Scotti. O važnosti vode za proizvodnju riže rekao je sledeće: *Voda je vrlo važna, ali treba naglasiti, da riža ne traži više vode nego druge kulture. Zapravo, voda je važna uglavnom za održavanje konstantne temperature u samom zemljinom tlu, budući da je riža biljka koja je osetljiva na temperaturne oscilacije, i za uspešan završetak ciklusa žetve i postizanje maksimalne produktivnosti. Količina vode potrebna za rižino polje praktički je identična onoj koja je potrebna na godišnjem nivou za kukuruz ili druge žitarice.* Minoia nas je upoznao i sa jednim od suvlasnika preduzeća, poljoprivrednikom Massimom, koji nas je odveo do polja gde su kombajni želi trenutno "zvezdu" berbe riže Venere. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/janja-1-1696496953.jpg) Kompanija Riso Scotti, sa sedištem u Paviji, zapošljava gotovo 400 ljudi. Ispred velikih proizvodnih zgrada i sedišta kompanije, gde se riža uzgaja potpuno održivo, što znači bez ikakvog bačenog otpada, svih 365 dana u godini (minimalno 10 tona svaki dan), nalazi se gotovo pet metara visok kip glave nuačnika Leonarda da Vinčija, tik uz ukrasni mlin na vodi. Uistinu, velikan među izumiteljima je i sam bio iz ovih krajeva - iako na prvi pogled nema nikakve veze sa rižom, niti sa činjenicom da se u njegovim mestima danas tako uspešno uzgajaju "azijske" žitarice na hiljadama hektara, zapravo je "zabluda". To je naglasio i vlasnik kompanije i član pete generacije porodice Scotti, **Dario**: *Naša kompanija stara je gotovo 170 godina. Naš početak seže u 1860. godinu, vreme ujedinjenja Italije. Leonardo da Vinči živio je dvadesetak godina u Paviji i se bavio se mnogim izumima, između ostalog proučavao je i odvod vode. To je veoma važno za svet riže i zahvaljujući ovoj studiji došla je i u naš predeo, gde smo kasnije omogućili razvoj rižinih polja. Zato je Leonardo da Vinči u velikoj vezi sa našim gradom, radom i uzgojem riže. Naglašavao je koncept održivosti kojeg se držimo danas, ali je i poput nas, uspeo da istakne vrednost vode, spreči njeno "rasipanje" i iskoristi je na učinkovit, ekološki prihvatljiv i ekonomičan način. Zato nam je toliko važan.* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/janja-6.jpg)* Kako kažu, Leonardo da Vinči je ambasador programa održivosti kompanije Riso Scotti. Glavne karakteristike kompanije su inovativnost i održivost. Azijska riža je dugačka i koristi se uglavnom kao prilog, ali u Italiji je razvijena specijalna vrsta riže koja je ovu žitaricu učinila glavnim jelom, te više ne predstavlja samo prilog. Više se ne jede samo uz meso ili ribu, već je riža na mnogim mestima postala centralno, glavno jelo. Zbog toga su stvorene karakteristične sorte riže za rižoto koje se uzgajaju samo u određenim krajevima, kao što su: Carnaroli, Sant'Andrea, Baldo, Arborio. Posebnost ovih predela je mikroklima, idealna za uzgoj riže. Istraživački centar u selu Vercelli takođe se bavi razvojem novih sorti, upoređujući ih sa starim kako bi identifikovali najbolje koje se mogu ponuditi na tržištu. Nakon što se identifikuju i snime, prati se njihov razvoj i uskoro bi određene sorte mogle da postanu riža koju ćemo godinama imati na tanjirima. Trenutno je najatraktivnija Venus crna riža. **Lucrezia Scotti,** koja je predstavnica šeste generacije dinastije Scotti, naglasila je, da su se nove kategorije testenine razvile iz spomenute riže – Pasta Venere: *Pasta Venere je posebna vrsta testenine. To se vidi već na prvi pogled jer ima jedinstvenu, vrlo prepoznatljivu crnu boju i ukus koji našem jelovniku i tradicionalnoj kuhinji daje dašak modernosti i inovativnosti. Naša testenina obogaćena je raznim vitaminima, vlaknima, proteinima i antioksidansima, koji su jedna od ključnih karakteristika crne riže. Tako je i testenina onda posebna, jer se pravi od određenog procenta crne riže i malog udela pšenice, što pomaže u dobijanju izvrsnog ukusa, koji je jedinstven upravo zahvaljujući korišćenju crne riže Venere. Svako ko je prvi put proba doživi dve faze upoznavanja sa testeninom. Prva je u samoj fazi kuvanja, kada se širi ugodan miris. Gotovo kao sveže pečeni hleb, što je nešto jedinstveno, a upravo to pruža crna riža Venere. Ali nakon što se skuva, dolazi nezaboravan trenutak kada probamo ovu specijlanu testeninu. Nije potrebno pripremati previše složene sosove, naprotiv – što je dodatak jednostavniji, to više možemo da cenimo privlačan ukus testenine koju jednostavno morate probati, jer je jedinstvena.* | Italija broj jedan na evropskoj karti rižeRiža je glavni izvor hrane za gotovo polovinu svetske populacije, a najveći potrošač je Azija, gde riža čini do 50% dnevnog unosa kalorija. Po učestalosti konzumiranja riža je druga najkonzumiranija žitarica na svetu, odmah iza pšenice. Evropljani prosečno troše samo 4,8 kg godišnje, Italijani oko 5 kg po stanovniku (cca 10 kg na severu, cca 2 na jugu), što je vrlo malo u poređenju sa Azijom. U Mjanmaru se godišnje pojede čak 197 kg po stanovniku, u Kini 78,5 kg, u Japanu 57 kg. Kina je najveći svetski potrošač i proizvođač riže. Potrošnja riže tamo iznosi gotovo 143 hiljada tona godišnje, što odgovara gotovo brojci od 30% svetske proizvodnje riže. Oko 65% kineskog stanovništva konzumira rižu kao glavnu hranu. Kina je čest izvoznik i uvoznik riže, a za razliku od prethodnih godina, i neto izvoznik. Zatim slede: Indija, Indonezija, Bangladeš, Vietnam, Filipini, Tajland, Burma, Japan, Brazil... |