Kako je objašnjeno, zbog trenutnog dizajna režima poreza, maloprodajne kompanije pod stranom kontrolom koje posluju u Mađarskoj kao integrisane kompanije ili povezana društva podložne su visokim i izrazito progresivnim poreskim stopama na promet.
Međutim, domaći trgovci koji posluju na mađarskom tržištu pod sopstvenim brendovima i logotipima kroz franšizne sisteme ne podležu istim najvišim stopama, jer se njihov promet ne konsoliduje za potrebe oporezivanja.
Posebno je značajno da ovaj režim sprečava maloprodajne kompanije pod stranom kontrolom da restrukturiraju svoje poslovanje na način na koji to čine domaći trgovci. Zbog toga, kako navode, ovakav režim predstavlja ograničenje slobode poslovanja.
Prema preporukama Komisije za Mađarsku, ovaj porez nesrazmerno opterećuje veće kompanije u stranom vlasništvu i utiče na jedinstveno tržište.
Kao deo svog Plana za oporavak i otpornost, Mađarska se obavezala da postepeno ukine dodatni porez na maloprodaju, uveden 2022. godine radi povećanja doprinosa maloprodajnog sektora javnim finansijama. Uprkos tome, Mađarska do sada nije ukinula dodatni porez na maloprodaju. Naprotiv, kontinuirano je produžavala ovu poresku meru bez navođenja jasnog roka za njeno ukidanje i vremenom je povećavala najviše poreske stope koje se primenjuju u okviru režima poreza na maloprodaju.
Evropska komisija je Mađarskoj uputila zvanično pismo opomene u oktobru 2024. godine, nakon čega je usledilo obrazloženo mišljenje u junu 2025. godine. Kako Mađarska negira postojanje povrede i nije preduzela nikakve korake da ukine ovaj režim poreza na maloprodaju, Komisija je predmet uputila Sudu pravde Evropske unije.
