Najnoviji izveštaj Mastercard ekonomskog instituta na osnovu kombinacije jedinstvenih i često korišćenih ekonomskih metrika odgovara na tri ključna pitanja – šta, kada i gde potrošači kupuju i pokazuje da se menjaju preference u pogledu potrošnje.
Rast cena utiče na to kako potrošači rebalansiraju svoju potrošnju na osnovne potrebe i užitke, a pokazatelji govore da se poslednjih godina najviše troši na putovanja i hranu.
• Potrošačima su i dalje važna putovanja. Na globalnom nivou, rezervacije letova tokom ovog leta (maj-avgust) za 15% su nadmašile nivoa iz 2019. godine, uprkos povećanim logističkim izazovima i većim cenama. Letovi na kraćim destinacijama u najvećoj meri su podstakli rast u segmentu putovanja (+20% u poređenju sa dugim letovima), osim u evropskim zemljama gde putnici imaju alternative za kraća putovanja.
• Ljudi vole da idu u restorane. Potrošnja u restoranima je porasla za 25% ove godine u poređenju sa istim periodom 2021. godine, dok je potrošnja na kupovinu namirnica – uglavnom zbog inflacije – porasla za 14%. Kada se posmatraju dugoročni trendovi, onlajn kupovina namirnica je porasla za 70% u odnosu na period pre pandemije, dok je kupovina namirnica u prodavnicama porasla za 25%. Ovo govori u prilog činjenici da se potrošači sve više okreću digitalnim tehnologijama, kao i da će se zadržati potrošačke navike stvorene na osnovu praktičnosti korišćenja.
Mala preduzeća su u najvećoj meri bila suočena sa rizikom od zatvaranja tokom pandemije, što je dovelo do ubrzanog prelaska na onlajn poslovanje. Mala preduzeća koja posluju preko interneta, posebno ona koja se bave računovodstvom, edukacijom i brigom i radom na sebi – rastu 1.5 – 2 puta brže od većih preduzeća iz uslužnog sektora. Ovo je posebno vidljivo u Belgijij, Brazilu, Kanadi, Italiji i Singapuru.
U sektoru maloprodaje, veliki trgovci porasli su za 66% u avgustu ove u poređenju sa avgustom 2019. godine, dok su mala preduzeća porasla za 27% u istom periodu. Razlika se posebno primećuje u naprednim ekonomijama poput Australije, Nemačke, Hong Konga i Singapura.
Rad od kuće i prelazak na digitalno poslovanje menjaju ustaljena pravila i navike, a vreme za kupovinu i potrošnju može biti bilo koje doba dana. Ovo ima značajne implikacije na radnu snagu i lanac snabdevanja za trgovce, restorane i druga preduzeća.
Sve se više troši radnim danima. Globalno, otprilike 5% ukupne potrošnje vikendom u tržnim centrima se prebacilo na radne dane, što predstavlja približno 22,3 milijarde dolara u prodaji na globalnom nivou.
U SAD-u, ova vremenska promena se vidi i u odlascima u bioskope, gde je kumulativno 3% prodaje prešlo sa subote i nedelje na radne dane – uglavnom na četvrtak, i u manjoj meri na ponedeljak.
„Promene u preferencijama potrošnje dolaze kako se potrošači navikavaju na novi ritam, rekao je Briklin Dvajer, glavni ekonomista kompanije Mastercard i direktor Mastercard ekonomskog instituta. Uprkos borbi sa rastućim cenama, kamatnim stopama i rastućom ekonomskom neizvesnošću, potrošači nastavljaju da donose svoje potrošačke odluke na osnovu onoga toga koliko se one uklapaju u njihov stil života.
izvor: InStore
foto: Mastercard
