Jedan od najvažnijih indikatora nemačke privrede od prethodnog meseca se digao za 0,9 poena, na 86,6 poena. Indeks, međutim, još ukazuje na duboki pesimizam, jer tek 100 poena znači neutralno raspoloženje.
Nemačka privreda je manje pesimistična, uprkos neizvesnosti u Persijskom zalivu, rekao je Clemens Fuest, predsednik Ifo instituta. Ifo za svoje indikatore svakog meseca anketira oko 9.000 preduzeća iz svih sektora domaće privrede.
Barometar se pomerio pre svega zahvaljujući pozitivnijim poslovnim očekivanjima preduzeća. Ta komponenta indeksa je skočila za 2,7 poena, na 86,7. Ocena trenutnog stanja bila je nešto sumornija, pa je odgovarajući indeks kliznuo za 0,5 poena, na 86,5.
Raspoloženje se osetnije popravilo u sektoru usluga i trgovine, a posebno maloprodaje. Indikator se popravio i u građevinarstvu, sektoru u kom se male firme manje žale na manjak narudžbi.
Međutim, pitanje je koliko je popuštanje pesimizma zapravo trajalo. Značajan rast indeksa poslovne klime instituta Ifo je uslovan, jer većina preduzeća je upitnik popunila pre masivnog skoka cene nafte iz poslednje dve sedmice. Skok indeksa barem pokazuje koliki je potencijal oporavka u slučaju da se SAD i Iran dogovore o trajnom otvaranju Ormuškog moreuza., upozorio je Jörg Krämer, glavni ekonomista Commerzbanke.
Pritom, ocenio je Kremer, put do toga biće "dug i grbav."
Marc Schattenberg, ekonomista Deutsche banke, svetlije raspoloženje je delom pripisao očekivanjima od paketa reformi koji je vlada dogovorila ovog meseca.
Gorku pilulu privrednicima ponudila je nova eskalacija u Persijskom zalivu i sa njom povezano poskupljenje nafte. Cena nafte i gasa ostaje faktor rizika u dolazećim mesecima, dodao je.
